Kampanja na junskim parlamentarnim izborima koštala je za oko 30 odsto manje nego ona iz 2016. godine, pokazalo je danas objavljeno istraživanjeorganizacije Transparentnost Srbija,.
Programski direktor TS Nemanja Nenadić izjavio je,na online konferenciji za novinare, da je kampanja, sudeći po podacima iz 18 objavljenih izveštaja stranaka, koalicija i grupa građana, vredela 1,224 milijardi dinara, odnosno 10,4 miliona evra.
“Politička promocija SNS, koja ima najviše raspoloživih sredstava i mogućnosti da ih prikupi je, međutim, vredela svega šest odsto manje nego pre četiri godine, i pored ograničenja za vođenje kampanje koja je nametnula pandemija, potpune izvesnosti nadmoćne pobede na izborima i mogućnosti za promociju kroz aktivnosti javnih funkcionera”, istakao je Nenadić.
On je dodao da su drugi učesnici izbora, uključujući i vladajuću SPS-JS, imali znatno manje mogućnosti da prikupe sredstva za promociju, što je, uz bojkot značajnog dela opozicije, uticalo da troškovi budu manji.
U strukturi rashoda i dalje je najviše zastupljeno oglašavanje na TV stanicama, 60 posto, nakon čega slede troškovi promotivnog materijala (skoro 11 odsto, oglasi u štampanim medijima i drugi troškovi sa više od sedam odsto, navela je istraživačica TS Aleksandra Ajdanić.
Udeo internet oglašavanja i je dalje na skromnih šest odsto, dok je nešto manje otišlo na bilborde. „Ove podatke treba uzeti sa određnom rezervom, zato što su mnogi troškovi zavedeni u pogrešne kategorije. Pored toga, u više izveštaja su zapaženi troškovi koji su verovatno preuveličani, kako stranke ne bi morale da vrate u budžet dobijena sredstva”, rekao je Nemanja Nenadić.
“Budžet je prijavljen kao izvor za blizu 60 odsto troškova. Međutim, još jedna četvrtina je plaćena takozvanim „sopstvenim sredstvima“ političkih stranaka, to jest, novcem koji su one prenele sa svojih stalnih računa, a prethodno su ga dobile iz budžeta, ali za drugu namenu – za finansiranje njihovih redovnih aktivnosti, odnosno svega onoga što nije izborna kampanja”, naveo je Nenadić.
Kako je istakao, i sledeći izvor prihoda, kredit, koji čini skoro osam odsto, takođe će, gotovo izvesno, biti plaćen iz budžeta Republike Srbije, jer će ga vraćati stranke koje su stekle pravo da narednih godina ostvaruju značajne budžetske dotacije po osnovu zastupljenosti u Skupštini Srbije.
Za razliku od ranijih izbornih kampanja koje su bile značajno skuplje, prilozi fizičkih i pravnih lica su sada bili korišćeni sa oko 5,5 odsto i potpuno su izostali kod najmoćnijeg političkog subjekta, SNS, koja ih je praktikovala u nekoliko izbornih ciklusa, ukazao je on.
Nenadić je rekao da su, nakon izborne kampanje, kod nekoliko političkih subjekata, ostali nepokriveni troškovi, koji su naročito veliki kod POKS i UDS, lista koje su ostale ispod cenzusa. U zbiru, nepokriveni, a prijavljeni troškovi izborne kampanje čine 3,27 odsto ukupnih rashoda i značajno su manji nego na prethodnim parlamentarnim izborima.
“Analizom podnetih izveštaja i poređenjem sa nalazima monitoringa, Transparentnost je uočila mnoge podatke koje bi Agencija za sprečavanje korupcije trebalo da proveri na osnovu svojih kontrolnih ovlašćenja.Između ostalog, postoji sumnja da nisu prijavljeni svi troškovi oglašavanja na TV stanicama, ili da su neki zakupljeni termini plaćani suprotno pravilima. Primetne su velike razlike u ceni i načinu prikazivanja pojedinih vrsta troškova među različitim učesnicima kampanje, tako da postoji potreba da se kontrola vrši ne samo za svaki politički subjekt posebno, već i uporedno”, istakao je Nenadić.
Imajući u vidu brojne propuste i nedoslednosti prilikom popunjavanja izveštaja o troškovima izborne kampanje, TS je pozvala Agenciju da zatraži od podnosilaca da podnesu i objave dopunjene izveštaje, ili da sama objavi izveštaje o troškovima kampanje nakon izvršenih korekcija, a na osnovu podataka koje pribavi ili utvrdi tokom kontrole.
Nenadić je podsetio da postojećim rešenjima nije obezbeđeno da javnost stekne uvid u podatke iz izveštaja o troškovima izborne kampanje onda kada ih politički subjekti podnesu, niti u kratkom roku nakon toga (npr. 24 ili 48 sati).
Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, nalazi TS su pokazali da je Aleksandar Vučić dominirao izbornom kampanjomi zasenio ne samo ostale aktere iz Srpske napredne stranke i drugih partija sa liste koja je nosila njegovo ime, nego i sve druge učesnike izbora.
“Iako Vučić nije imao veliki broj promotivnih aktivnosti, one su pažljivo ukomponovane sa drugim oblicima promocije, tako da je on u potpunosti ovladao medijskim prostorom”, ukazao je saradnik TS Zlatko Minić i dodao da su izveštaji sa 16 promotivnih aktivnosti na kojima se pojavio dobili ogroman prostor u medijima, a na tim događajima govorio je o nizu drugih tema i aktuelnosti, što mu je dalo dodatni prostor.
TS je tokom izborne kampanje posmatrala centralne informativne emisije pet TV stanica tokom četiri dana tokom kojih su funkcioneri ukupno imali 19.663 sekunde, a od toga Vučić 13.715. Kada je reč o izbornim blokovima svi učesnici izbora bili su zastupljeni sa 4.723 sekunde, a od toga lista Aleksandra Vučića imala je 1.881 sekunde, naveo je Minić.
Transparentnost Srbija je u posebnom izveštaju, koji je ranije objavljen analizirala stanje transparentnosti finansiranja kampanje u doba dok je ona još trajala.Pitanje kontrole finansiranja stranaka i javnosti tih informacija se našlo i među prioritetnim preporukama međunarodnih posmatrača, uključujući ODIHR.
Ukupni nalazi istraživanja dostupni su na linku: