Transparentnost Srbija dostavila je novoizabranim čelnicima Narodne skupštine i skupštinskih odbora, kao i mandatarki za mesto predsednika Vlade predloge prioriteta u borbi protiv korupcije, kao što je to činila i nakon ranijih izbornih procesa.
Predlozi Transparentnosti obuhvataju mere koje bi trebalo da sprovedu zakonodavno telo, ali i vlada koju Skupština bira, i čiji rad bi trebalo da nadzire. Bez obzira na to što je već najavljeno da će mandat nove Vlade i Skupštine trajati svega 18 meseci, predlozi se mogu realizovati i u ovom periodu, ukoliko bude postojala volja da se to učini.
Veliki deo problema na koje TS ukazuje je već mogao da bude rešen da su Vlada i Skupština sprovele u potpunosti prethodnu antikorupcijsku strategiju iz 2013, o čemu Skupština nije ni raspravljala po isteku njenog važenja, 2018. Umesto toga, neki od ranije uočenih problema su poslednjih godina zastupljeni u još drastičnijem obliku, poput netransparentnog dogovaranja izvođača najvrednijih projekata i v.d. stanja u javnim preduzećima i javnoj upravi.
Među prioritetima koje bi Vlada i Skupština trebalo da imaju na umu ukoliko žele da spreče nastanak korupcije, jeste povećanje javnosti i participativnosti donošenja odluka, što između ostalog podrazumeva javne rasprave o svim zakonima i bitnim podzakonskim aktima, javna slušanja u Skupštini uz uključenje stručnjaka, objavljivanje zapisnika i obrazloženja akata koje donosi Vlada, i poboljšanje pravila o lobiranju. U periodu od februara do oktobra ove godine nije bila otvorena rasprava ni o jednom zakonu, što povećava opasnost da se mnogi važni propisi u narednim mesecima usvoje bez temeljnog razmatranja.
Prioritet, smatra TS, treba da bude i puno poštovanje i jačanje položaja nezavisnih državnih organa u borbi protiv korupcije, redovno razmatranje njihovih izveštaja i obavezivanje vlade da reši probleme na koje je ukazano u ranijim ili na koje bude ukazano u budućim izveštajima ovih organa. Takođe, Vlada treba da redovno razmatra izveštaje i preporuke svog Saveta za borbu protiv korupcije i da preduzima mere radi rešavanja problema na koje ti izveštaji ukazuju.
Jedan od prioriteta, za koji osnov daje i nedavno usvojena Medijska strategija, jeste dopuna pravila kako bi se obezbedio potpuni prekid prakse kupovine medijskog uticaja ili rasipanja javnih sredstava kroz trošenje novca na promotivne akcije javnih preduzeća, ministarstava, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti, kao i kroz javne nabavke usluga informisanja čija je prevashodna svrha politička promocija.
Među prioritetima su i niz mera koja bi značile dovršetak reforme pravosuđa i omogućavanje većeg broja prijavljenih i ispitanih slučajeva korupcije kroz izmene propisa i akltivniji pristup istražnih organa.
TS je predložila i konkretne mere za obezbeđivanje pune primene i unapređenje Zakona o javnim nabavkama radi smanjenja korupcije u sve tri faze (planiranje – sprovođenje postupka – izvršenje ugovora), kao i primene pravila ZJN na javno–privatna partnerstva.
Transparentnost podseća da je pred Vladom i Skupštinom zadatak da poboljšaju pravila u vezi sa finansiranjem izbornih kampanja i sprečavanja zloupotrebe javnih resursa, na šta su u svojim ovogodišnjim izveštajima ukazali i ODIHR i Evropska komisija.
Ostvarivanje niza prioriteta je skopčano sa izmenama Ustava, koje se odavno planiraju. Međutim, aktuelni predlozi ustavnih izmena u oblasti pravosuđa ne ostvaruju postavljeni cilj i preporuke GRECO u vezi sa nezavisnošću sudova i tužilaštava od političkih uticaja. Promene Ustava su jednako neophodne i u drugim oblastima (položaj nezavisnih organa, ograničenje zaduživanja i narušavanja jedinstva pravnog sistema kroz međudržavne sporazume i posebne zakone). Imajući u vidu očekivani referendum za potvrđivanje ustavnih promena, neophodno je urediti i pitanje finansiranja kampanje koja će prethoditi referendumu.
Ceo tekst predloga, sa 15 detaljno razrađenih priroitetnih oblasti, može se preuzeti sa sajta TS.