Transparentnost Srbija ističe da predložene izmene u Zakonu o elektronskim medijima i Zakonu o sprečavanju korupcije, iako korisne, ni izbliza ne rešavaju problem intenzivne „funkcionerske kampanje“ koja je u medijima znatno zastupljenija od predstavljanja programa učesnika na izborima i plaćenog oglašavanja.
Prema predlogu Vlade, elektronski mediji, u deset dana pred izbore, neće moći da izveštavaju o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti ili obeležava početak izgradnje takvih objekata, „ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštinama autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave“. Kao što je TS istakla u komentaru Sporazuma o unapređenju izbornih uslova, ova zabrana je nedovoljna iz sledećih razloga: 1) Sporazumom i predlogom zakona nisu obuhvaćeni štampani mediji; 2) zabrana važi samo u poslednjih 10 dana, a ne i tokom cele izborne kampanje; 3) zabrana se vezuje isključivo za javne skupove na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti (putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i sl.), ili obeležava početak izgradnje takvih objekata, a neće važiti, na primer, kada javni funkcioneri tokom kampanje obilaze radove koji su već započeti a ne i završeni niti kada posećuju već postojeće javne i privatne objekte; 4) zabrana se ne odnosi na sve javne funkcionere, već samo za one koji su kandidati na izborima. Umesto njih, na ovaj način će moći da sebe i svoju izbornu listu promovišu aktuelni javni funkcioneri koji su „viđeni“ za mesto budućeg premijera ili ministra, a nisu kandidati za narodne poslanike. Posebno ističemo da ova norma nije bila deo nacrta izmena zakona koji je iznet na javnu raspravu.
Odredba Zakona o sprečavanju korupcije, koja se odnosi na razdvajanje javne od političke funkcije, takođe se menja, ali u veoma ograničenom obimu, a javna rasprava je još uvek u toku. Time će ovaj Zakon, doživeti četvrtu izmenu u 30 meseci. Na osnovu tih izmena konačno će biti uvedena obaveza za predsednika Republike da uvek i nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav državnog organa ili političke stranke na čijem je čelu. Međutim, nacrt ne predviđa uspostavljanje iste takve obaveze i za predsednike skupština i skupštinskih radnih tela, što je takođe potrebno.
Iako korisne, ove izmene člana 50. Zakona o sprečavanju korupcije su daleko od toga da budu dovoljne da reše problem intenzivne „funkcionerske kampanje“. Za rešavanje tog problema je neophodno da se uspostave pravila na osnovu kojih bi se promotivne aktivnosti javnih funkcionera u doba pred izbore svele na neophodni minimum, odnosno samo na situacije kada je reč o neodložnim aktivnostima koje samo ti funkcioneri mogu da obave zbog ispunjavanja zakonskih obaveza ili održavanja međunarodnih odnosa. U to svakako ne spadaju obilasci škola, bolnica, socijalnih centara, fabrika, gradilišta i slično. Pored toga, neophodno je proširiti pojam javnih resursa čije korišćenje zabranjeno za potrebe političke promocije, tako da se obuhvati ne samo postojeća javna imovina, već i odricanje od budućih javnih prihoda i preuzimanje obaveza na teret budžeta (npr. vanredna socijalna pomoć, oprost dugova prema komunalnim preduzećima i slično). Koalicija prEUgovor, čiji je Transparentnost Srbija član, ukazala je na nedostatke i uputila predloge za poboljšanje ove norme, kao doprinos javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije, a koja traje do 13. decembra 2021. godine.