Nacionalni konvent o EU u onlajn dijalogu sa predsednicom Vlade

eukonventNacionalni konvent o EU u─Źestvovao je 22. februara u onlajn dijalogu sa predsednicom Vlade Anom Brnabi─ç. Bilo je predvi─Ĺeno da se govori o slede─çim temama: medijske strategije, ustavne promene i borba protiv korupcije.

Prvi uvodni─Źar je bila predsednica Vlade, a potom su planirana tri ÔÇ×krugaÔÇť obra─çanja uvodni─Źara za tri teme sastanka i diskusije o tim temama: 

-za temu medijska strategija, Gordana Predi─ç iz Ministarstva kulture i informisanja (posebni savetnik ministra) i Maja Stojanovi─ç iz Gra─Ĺanskih inicijativa

-za temu ustavne promene, ─îedomir Backovi─ç iz Ministarstva pravde (pomo─çnik ministra) i Lidija Komlen Nikoli─ç iz Udru┼żenja tu┼żilaca 

-za temu korupcija, Bojana ┼á─çepanovi─ç iz Ministarstva pravde (dr┼żavni sekretar) i Robert Sepi iz Transparentnost Srbija 

Prenosimo pripremljeno izlaganje predstavnika TS:

Ovde sam u dvostrukoj ulozi – govorim ispred radne grupe za poglavlje 23, u okviru kojeg se prati I napredak u oblasti borbe protiv korupcije koji je od zna─Źaja za EU integracije, ali i u ime radne grupe za poglavlje 5 (javne nabavke) gde je Transparentnost koordinator.

Na vezu izme─Ĺu ova dva pregovara─Źka poglavlja TS ukazuje godinama, a takav stav je u velikoj meri prihvatila i EU. Izve┼ítaj EK iz oktobra 2020, jasnije nego ikad ranije ukazuje na nedopustivu praksu da se javne nabavke i javno-privatna partnerstava umesto po zakonu, ugovaraju na osnovu me─Ĺudr┼żavnih sporazuma i na osnovu posebnih procedura za izbor ÔÇ×strate┼íkih partneraÔÇť kod infrastrukturnih projekata ÔÇ×od nacionalnog zna─ŹajaÔÇť. EK je tako─Ĺe podsetila na obavezu koju Srbija nije po┼ítovala – da se i za hitne nabavke u vezi sa pandemijom COVID-19 obezbedi primena zakonskih na─Źela transparentnosti i konkurencije.

Op┼íte ocene EK o ÔÇ×ograni─Źenom napretkuÔÇť u borbi protiv korupcije zasnovane su pre svega na ─Źinjenici da su bile izvr┼íene neke pripreme za sprovo─Ĺenje Zakona o spre─Źavanju korupcije.Me─Ĺutim, kao ┼íto je objavljeno u novembru 2020, taj zakon ni normativno nije ispunio sve preporuke GRECO. Uslovi za njegovu punu primenu jo┼í uvek ne postoje, jer je proces izbora Ve─ça Agencije, umesto da bude zavr┼íen do 1.9.2020. jo┼í uvek u toku.

Na sve to, Skup┼ítina je pre dve nedelje usvojila autenti─Źno tuma─Źenje, koje je drasti─Źno smanjilo broj obuhva─çenih javnih funkcionera. Pri tom, Vlada koja je svojevremeno predlo┼żila taj zakon, nije ni poku┼íala da uka┼że na ┼ítetne posledice ovih izmena, a samo zahvaljuju─çi tome ┼íto je TS alarmirala Narodnu skup┼ítinu, javnost i me─Ĺunarodne organizacije spre─Źena je ve─ça ┼íteta, na primer, da iz pojma funkcioner budu isklju─Źeni sudije, javni tu┼żioci, 2/3 sudija Ustavnog suda i funkcioneri koje imenuje predsednik Republike.

Niz va┼żnih antikorupcijskih zakona je menjan pred parlamentarne izbore, po─Źetkom 2020.godine. Me─Ĺutim, ne samo da nalazi TS i drugih OCD iz Srbije pokazuju da te izmene nisu re┼íile klju─Źne probleme, ve─ç su to potvrdili i me─Ĺunarodni posmatra─Źi, pre svih ODIHR. Iako je Vlada formirala Radnu grupu za realizaciju preporuka ODIHR, nema naznaka da je ta radna grupa bilo ┼íta radila posle februara 2020. godine. U tom smislu, prioritetne su sveobuhvatne izmene Zakona o finansiranju politi─Źkih aktivnosti, Ne samo da ovaj posao nije zavr┼íen, Vlada, odnosno Ministarstva finansije i pravde, rad na njemu nije nisu ni po─Źela (zakon je iz nadle┼żnosti Ministarstva finansija u principu, ali ga je 2011 pripremala Ministarstvo pravde jer je antikorupcijski). Podse─çamo da je TS dala niz konkretnih predloga na osnovu nalaza monitoringa koji vr┼íimo za svake izbore od 2004, kao i na osnovu dobrih iskustava iz prakse.  Tako─Ĺe, monitoring je pokazao da nije bilo nikakvog napretka u pogledu vo─Ĺenja funkcionerske kampanje kao na─Źina predstavljanja partija na vlasti koji po obimu vi┼íestruko nadma┼íuje svaki vid pla─çenog politi─Źkog ogla┼íavanja i predizborne promocije politi─Źkih stranaka. I za ovaj problem smo ponudili konkretno re┼íenje ÔÇô kako treba da bude formulisan ─Źlan 50. Zakona o spre─Źavanju korupcije.

Kada je re─Ź o gonjenju korupcije na visokom nivou, va┼żno je ponoviti ocenu EK o nedovoljnom broju osuda, i na potrebu proaktivnog postupanja javnih tu┼żila┼ítava. EK izri─Źito ukazuje i na potrebu za┼ítite uzbunjiva─Źa u takvim slu─Źajevima, pominju─çi poimence ÔÇ×Kru┼íikÔÇť. Treba ista─çi da to nipo┼íto nije jedini slu─Źaj u kojem su u medijima iznete argumentovane sumnje o mogu─çoj korupciji, a koje tu┼żila┼ítvo nije ispitivalo. Vlada Srbije svakako ne treba da radi posao javnog tu┼żila┼ítva, niti mo┼że biti odgovorna ako tu┼żioci to ne ─Źine, ali mo┼że da stvori bolje uslove da oni samostalno rade svoj posao (┼íto dosada┼ínji nacrti izmena Ustava ne ─Źine), da zatra┼żi da svi slu─Źajevi u kojima se sumnja na korupciju ─Źlanova Vlade budu ispitani i da obezbedi nadzor nad primenom Zakona o za┼ítiti uzbunjiva─Źa u delu u kojem se trenutno ne vr┼íi ÔÇô da li su ispitane informacije na koje su uzbunjiva─Źi ukazali.

Trenutno ni jedan organ nije zadu┼żen da vr┼íi tu vrstu nadzora uzbunjivackih informacija, to jest postoji samo nadzor inspekcije rada i dr┼żavne uprave koji se ti─Źe po┼ítovanja prava uzbunjivaca, a ne i ispitivanja daljeg postupanja po njimaMinistarstvo pravde tako─Ĺe prikuplja podatke o primeni zakona, ali ne i o ispitivanju uzbunjiva─Źkih informacija. TS je predlo┼żila da se uredi nadzor nad pra─çenjem primene zakona u vreme dono┼íenja, a izmene zakona je tra┼żila i EU zbog usagla┼íavanja sa novom direktivom, pa je to prilika da se urede i druga sporna pitanja.

U vi┼íe navrata Vlada je isticala kao meru za borbu protiv korupcije dono┼íenje Zakona o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji po─Źinje da se primenjuje za manje od mesec dana. Ovaj zakon ─çe mo┼żda doneti neke pozitivne efekte, ali je pogre┼íno zvati ga antikorupcijskim. Naime, kao ┼íto smo ukazali tokom pisanja zakona i skup┼ítinske debate, ni jednom odredbom ovog zakona nije predvi─Ĺeno da ─çe prioritetno biti proverena imovina lica koja su se mogla nezakonito obogatiti korupcijom ÔÇô npr. kao sada┼ínji ili biv┼íi javni funkcioneri, javni slu┼żbenici koji odlu─Źuju o dodeli dozvola i odobrenja, koji kontroli┼íu po┼ítovanje zakona i sli─Źno. Ne samo da nema ovakve norme, ve─ç je ─Źak izri─Źito propisano da su kriterijumi na osnovu kojih ─çe biti vr┼íen odabir gra─Ĺana koji ─çe biti kontrolisani tajni. Zbog toga, EK isti─Źe potrebu da ÔÇ×primena zakona ne bude diskriminatornaÔÇť, ali zakon u tom pogledu ne sadr┼żi nikakve garancije. Pored toga, propu┼ítena je prilika da se ispita ustavnost odredaba ovog zakona koje se ti─Źu zastarevanja poreskih obaveza, a jo┼í su sve┼ża iskustva od pre 20-ak godina, kada je jedan vanredni porez uveden sli─Źnim zakonom na velika zvona, da bi se ─Źitava stvar neslavno zavr┼íila. Prilika da se to promeni jo┼í postoji, jer 23.2. Skup┼ítina po─Źinje raspravu o izmenama i dopunama ovog zakona, pa postoji mogu─çnost da Vlada dopuni svoj predlog.

Pored podrivanja sistema javnih nabavki, imamo aktuelan primer ne samo neprimenjivanja antikorupcijskih propisa, ve─ç potpunog bezakonja, kada je re─Ź o upravljanju velikim javnim preduze─çima. Naime, ne samo da Vlada nije do kraja sprovela konkurse za izbor direktora javnih preduze─ça, ┼íto je zakonska obaveza jo┼í od 2012, ve─ç u 19 od 34 takvih republi─Źkih preduze─ça upravljaju gra─Ĺani koji su nekada bili direktori ili vr┼íioci du┼żnosti direktora, ali im je po sili zakona istekao mandat, i sada bez ikakvog pravnog osnova potpisuju ugovore vredne stotine miliona evra, zapo┼íljavaju i otpu┼ítaju zaposlene, donose pravilnike i programe rada. Takva situacija, izla┼że ogromnom riziku javna sredstva, ─Źak i kada biv┼íi direkori upravljaju na najbolji mogu─çi na─Źin a iz izve┼ítaja DRI vidimo da ni to nije slu─Źaj. Za ovo je isklju─Źivo odgovorna Vlada, jer ona postavlja i razre┼íava direktore, kao i vr┼íioce du┼żnosti direktora.

Jedan od zakona bitnih za poglavlje 23, na kojem je obnovljen rad i gde se sa izmenama tako─Ĺe kasni ve─ç sedam godina u odnosu na prvobitne planove je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna─Źaja. Civilno dru┼ítvo sa zabrinuto┼í─çu gleda na ─Źinjenicu da u procesu pisanja novog nacrta u─Źestvuju samo predstavnici dr┼żavnih organa, iako su OCD dale niz konkretnih predloga tokom prethodnih javnih rasprava koji su samo delom po┼ítovani. Na kraju krajeva, re─Ź je o zakonu koji je 2004. godine donet upravo na osnovu predloga koji su dostavile OCD, a re─Ź je o njihovom osnovnom ÔÇ×sredstvu za radÔÇť ne samo u oblasti borbe protiv korupcije, ve─ç i u svim drugim oblastima. U vezi sa primenom ovog zakona isti─Źemo kao veliki problem ne samo to ┼íto Vlada nije obezbedila da se pobolj┼íaju norme, ve─ç i to ┼íto u praksi ne po┼ítuje svoje postoje─çe obaveze. Na primer, neki od najva┼żnijih zahteva za pristup informacijama od javnog zna─Źaja koje je TS uputila Vladi Srbije povodom javnih nabavki zdravstvene opreme rezultirali su podno┼íenjem tu┼żbe Upravnom sudu zbog prikrivanja podataka.

Vlada je pojedinim svojim odlukama zna─Źajno umanjila i javnost rada drugih organa, a najuo─Źljiviji primer za to je zaklju─Źak od 15. marta 2020. godine kojim su sve nabavke u vezi sa suzbijanjem pandemije progla┼íene za poverljive, iako za to ne postoji osnov u Zakonu o javnim nabavkama.

Konkretni predlozi/pitanja za predsednicu Vlade:

  1. Po kom osnovu je donet Zaklju─Źak kojim su nabavke za suzbijanje Covid 19 progla┼íene za tajne, za┼íto je jo┼í uvek na snazi (npr. kada je re─Ź o nabavkama koje su ve─ç realizovane, poput respiratora) i kada ─çe biti ukinut?
  2. Za┼íto Vlada smatra da je bolje da se veliki infrastrukturni radovi ugovaraju direktno na osnovu me─Ĺudr┼żavnih sporazuma i ad hoc procedura, umesto kroz nadmetanje za izbor najpovoljnijeg ponu─Ĺa─Źa / privatnog partnera? Ako su direktni dogovori za najvrednije poslove bolji po javni interes od tendera, za┼íto Vlada ne predlo┼żi da se ukine Zakon o javnim nabavkama, pa da sli─Źne direktne dogovore sa dobavlja─Źima zaklju─Źuju i direktori vrti─ça, predsednici op┼ítina i sli─Źno?
  3. Kada ─çe Ministarstvo pravde / Vlada pripremiti analizu efekata primene strategije finansijskih istraga na osnovu koje su reformisani organi za represiju korupcije ÔÇô kako bi se videlo u kojoj meri su ostvareni ciljevi, na primer da li se sada ─Źe┼í─çe vode finansijske istrage uporedo sa krivi─Źnim, da li se otkriva ve─çi broj po─Źinilaca koruptivnih krivi─Źnih dela itd.?
  4. Kada ─çe Vlada imenovati direktore javnih preduze─ça u punom mandatu ili nove vr┼íioce du┼żnosti?
  5. DA li Radna grupa za primenu preporuka ODIHR preduzima bilo kakve aktivnosti, da li je razmotrila sve predloge civilnog dru┼ítva koji su dati tokom pro┼ílogodi┼ínjeg dijaloga (na osnovu postoje─çih izve┼ítaja se ne vidi za┼íto ve─çina predloga nije prihva─çena, niti da li su uop┼íte razmotreni), kada ─çe po─Źeti rad na izmeni Zakona o finansiranju politi─Źkih aktivnosti?
  6. Kada ─çe Vlada predlo┼żiti izmene Zakona o spre─Źavanju korupcije, kako bi se re┼íili problemi na koje i dalje ukazuje GRECO i otklonile ┼ítetne posledice najnovijeg autenti─Źnog tuma─Źenja, odnosno re┼íio problem vo─Ĺenja funkcionerske kampanje?
  7. Kada ─çe Vlada po─Źeti da postupa po zahtevima za pristup informacijama u roku od 15 dana, ┼íto joj je zakonska obaveza?