Premijerka i čak devet aktuelnih i jedan bivši ministar posetili su u poslednjih mesec dana opštinu Kosjerić u kojoj će u nedelju, 28. marta novu lokalnu vlast birati 9.329 registrovanih glasača. Pohod ministara organizovan je i na Zaječar kroz koji je u istom periodu prodefilovalo najmanje pet ministara, a kroz okolinu je danas prošao i sam predsednik Aleksandar Vučić čije ime nosi jedna od lista koja će se u nedelju boriti za glasove 50.471 glasača, piše portal Insajder.
U ovom krugu lokalnih izbora zakazanih za nedelju, 28. marta čini se da je najzapostavljenije bilo Preševo gde se za naklonost oko 42.000 birača bore četiri političke partije, dve grupe građana i jedna koalicija. Ipak i tu postoji objašnjenje – u ptanju je zapravo srpsko-albansko nadmetanje, a sve srpske partije izlaze na zajedničkoj listi „Aleksandar Vučić – Budućnost Preševa” na kojoj su kandidata svih srpskih stranaka u Preševu, pa tako na istoj listi idu i SNS, SPS, ali i Srpska desnica i Zavetnici.
Iako ovi podaci nedvosmisleno ukazuju na funkcionersku kampanju, predsednik Srbije demantuje da je njegova današnja poseta Zaječaru njen deo, već tvrdi da je ona organizovana u sklopu redovnih aktivnosti.
„Nisam govorio ni o kakvim lokalnim izborima iako bih voleo da rezultat bude pozitivan. Imali smo 36, 37 posto, a voleo bih da bude više“, naveo je predsednik Vučić.
On je rekao da je danas, obilazeći radove na putu Zaječar – Knjaževac, na putu Petlja – Salaš i za industrijsku zonu, zapravo obišao sela i da nije ni ušao u Zaječar.
„Sutra idem u Valjevo, a nema u Valjevu nikakvih izbora. Za tri dana u Čortanovce i Pazovu. Možda ćemo i tamo da izmislimo nekakve izbore“, dodao je.
Ipak, zanimljivo je da je u poslednjih mesec dana Zaječar obišlo najmanje pet ministara: Branislav Nedimović, Darija Kisić Tepavčević, Siniša Mali, Aleksandar Vulin i Tomislav Momirović.
Nеdimović je obećao da će država pomoći rеkonstrukciju Fabrikе vodе, Darija Kisić Tepavčević je, između ostalog, u Vražogrncu obišla punkt za vakcinaciju, Siniša Mali je najavio nastavak velikih ulaganja u Zaječar, Alеksandar Vulin je prisustvovao sеdnici Savеta za bеzbеdnost grada, a Momirović najavio velika ulaganja u komunalnu infrastrukturu.
U Kosjerić i vozom i drumom
Iako je Kosjerić po broju birača značajno manji, nije ostao zapostavljen poslednjih mesec dana, a kuriozitet je da je zabeležen i jedan protest. Tokom posete premijerke Ane Brnabić i ministarki Anđelke Atanasković i Irene Vujović, grupa građana je protestovala protiv otvaranja novog kamenoloma, ogromnog zagađenja vazduha, kao i poplava koje su zadesile ovu varošicu u junu a zbog kojih niko nije odgovarao. S njima je, kako prenose mediji, premijerka razgovarala. Istovremeno u ovom gradu je potpisan ugovor o pošumljavanju i konverziji Gradske toplane sa mazuta na gas, čime će se, tvrde, zagađenost vazduha u gradu smanjiti za 70 odsto.
Osim ove posete, zabeleženo je da su kroz Kosjerić prodefilovali i Aleksandar Vulin, Branislav Nedimović, Branko Ružić, Zorana Mihajlović, Tomislav Momirović i Marija Obradović.
Vulin je obećao da će biti učinjeno sve da se scenario poplava iz 2014. i prošle godine ne ponovi, Nedimović je predstavio novu liniju subvencija, Ružić je razgovarao sa direktorima osnovne i srednje škole i posetio adaptirani prostor vrtića, Zorana Mihajlović je najavila rekonstrukciju dotrajale električne, distributivne mreže u dužini od 21 kilometar, Momirović je u Kosjerić stigao vozom i obećao ulaganje u putnu infrastrukturu, dok je Marija Obradović sa predsednikom opštine potpisala Ugovor o korišćenju sredstava iz Budžetskog fonda za program lokalne samouprave – podrška razvoju i funkcionisanju sistema lokalne samouprave za realizaciju projekta rekonstukcije dve učionice i hodnika u predškolskoj ustanovi „Olga Grbić“ u ovoj opštini.
Zanimljivo je da je ovo prvi ugovor ove godine potpisan s bilo kojom opštinom u Srbiji po ovom osnovu. To se, tvrdi Obradović, “slučajno poklopilo” sa izborima koji se održavaju u nedelju.
U ovu varošicu je u sklopu predizborne kampanje došao i bivši dugogodišnji ministar Rasim Ljajić koji je obišao projekte turističke infrastrukture, koji su realizovani i započeti za vreme njegovog mandata u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Zapostavljeno Preševo: Zajedno na listi SNS, SPS, Srpska desnica, Zavetnici…
Najmanje pažnje ministri su posvetili Preševu u kome većinu čine Albanci. Prema izveštaju lokalnih medija, ovaj grad su pre predaje liste posetili predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić i čelnici odbora SNS i još nekih koalicionih stranaka u Vranju, Vladičinom Hanu, Trgovištu i Bujanovcu.
U tom gradu zapravo se prava borba vodi između albanski lista, a sve srpske partije idu zajedno na objedinjenoj listi“Aleksandar Vučić – Budućnost Preševa” na kojoj je 13 kandidata svih srpskih stranaka u Preševu – SNS, SPS, PUPS, SRS, JS, Pokret socijalista, Srpska desnica i Srpska stranka Zavetnici.
Nenadić: Klasična funkcionerska kampanja kroz organizovanje pseudo događaja
Posete ministara, obećanja, ugovori o korišćenju novca iz budžeta, najava ulaganja su klasična funkcionerska kampanja, ali iako je očigledna, zakonom nije zabranjena, kaže za Insajder Nemanja Nenadić iz Transperentnosti Srbija.
Funkcionerska kampanja, objašnjava Nenadić, su upravo oni događaji koji se predstavljaju kao redovne aktivnosti, a svakako ne bi bile preduzete na taj način da nije u toku predizborna kampanja. Da su funkcioneri učestvovali na događajima ili ih organizovali baš u svrhu predizborne kampanje, već godinama je vidiljivo pred svake izbore i u svakoj opštini, ali ako se jednostavno izbegnu stranačka obeležja, onda ih ni zakon ne prepoznaje.
“Postoji odredba da javni funkcioneri, dakle i ministri ne bi smeli da koriste službena vozila kada idu na stranački miting, ali ono što jeste problem je da zakon ne postavlja nikakva ograničenja u pogledu aktivnosti koje oni kao ministri preduzimaju. Mi godinama ukazujemo da je pred izbore u primetno intenziviranje događaja na kojima se pojavljuju prepoznatljivi funkcioneri partija, ali kao javni funkcineri i da se u velikom broju slučajeva radi o pseudo događajima, a ne o nečemu što je stvarno vest koju bi građani trebalo da saznaju”, navodi Nenadić.
Problem je i što ograničenje ne postoji ni kada su u pitanju mediji odnosno izveštavanje sa takvih događaja.
“Na taj način stranke koje predstavljaju ti fukcioneri dobijaju znatno veću promociju recimo od one koju bi imali da su platili reklamu”, objašnjava Nenadić.
Rupe u zakonu i odbijeni amandmani
Nevladine organizacije su još u vreme izmena zakona 2019. upozoravale da će javni funkcioneri i njihove stranke lako koristiti rupe u zakonu. Transparentnost Srbija navela je da nije dovoljno ograničiti javne resurese samo na matarijalne, poput automobila ili prostorija jer su u praksi su zabeleženi brojni slučajevi da su javni funkcioneri koristili druge resurse koji im stoje na raspolaganju po osnovu obavljanja javne funkcije.
“Tako što su planirali i sprovodili aktivnosti organa kojima rukovode tako da ih mogu uspešnije iskoristiti za medijsku promociju i da su to činili naročito učestalo upravo u doba izborne kampanje. Kao tipičan primer se mogu navesti situacije kada javni funkcioner koristi mogućnost da radi medijske promocije učestvuje u aktivnostima u kojima njegovo/njeno prisustvo ne predstavlja zakonsku obavezu (npr. posete školama, bolnicama, gradilištima), kada javni funkcioner odluči da upravo u doba kampanje predstavlja rezultate rada organa vlasti kojim rukovodi iako nije u pitanju period redovnog izveštavanja, kada se upravo za period izborne kampanje sprovodi neka aktivnost koja može da donese popularnost kod birača, iako nije bila prethodno planirana za taj period i slično”, navedeno je u dopisu Transparentnosti Srbija Narodnoj skupštini u vreme usvajanja izmena zakona koje se tiču funkcionerske kampanje 2019.
I upravo se to sada događa, jer amanadmani civilnog sektora nisu usvojeni. Tako je prema zakonu zabranjena zloupotreba javnih metarijalnih resursa u stranačke svrhe. To bi značilo da javni funkcioner ne sme da ide službenim automobilom na stranački skup. To da li je javni ili stranački fukcioner trebalo bi da naglasi, jer prema Zakonu o sprečavanju korupcije je “ dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta”.
Prema tom istom članu zakona javni funkcioner ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka pod čime se posebno podrazumeva korišćenje tih javnih skupova i susreta za javno predstavljanje učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanje birača da za njih glasaju na određenim izborima, odnosno da bojkotuju izbore.
Da to nije dovoljno zakonskih ograničenja pokazuju svi izbori. Ipak lokalni izbori i to kada se organizuju samo za pojedine opštine daju najbolji primer iznenedne brige javnih funkcionera. Na primer, tokom sedam nedelja izborne kampanje krajem 2018, Lučani, Doljevac, Kladovo i Kula u kojima su se tada održavali izbori bili su u planu „redovnih aktivnosti” visokih državnih zvaničnika čak 20 puta, što je dvostruko više od broja redovnih ministarskih poseta tim mestima tokom poslednje dve i po godine.
“Drugim rečima, državni zvaničnici pojavili su se u Lučanima, Doljevcu, Kladovu i Kuli oko 37 puta više nego tokom perioda kada izborne kampanje nisu održavane. Dobro je poznata ‘kampanja zvaničnika’ kada oni zloupotrebljavaju svoju funkciju radi promovisanja, sprovodeći aktivnosti koje nikada ne bi bile sprovedene da nije bilo kampanja ili ne bi bile sprovedene neposredno pred izbore”, navodi se u monitoring Izveštaju Transparentnosti Srbija 2019. godine.
Ni na poslednim parlamentarnim izborima situacija nije bila drugačija, a tada je bio najvidljiviji problem medija. Naime, to što nema jasnih organičenja kada je u pitanju funkcionerska kampanja, pa stranački funkcioneri nastupaju istovremeno i kao javni funkcioneri dovodi do toga da budu najzastupljeniji u izveštavanjima i to van predizbornog bloka.
Na problem funkcionerske kampanje godinama unazad se skreće pažnja i u izveštajima Evropske komisije, a na to je ukazivao je i ODIHR. Regulisanje, odnosno ograničavanje funkcionerske kampanje je i jedan od zahteva dela opozicije uoči nastavka međustranačkog dijalloga o izbornim uslovima.