Transparentnost – Srbija ukazuje da i najnoviji izveštaj Evropske komisije pridaje veliki značaj korupciji kao problemu za napredak Srbije na evropskom putu, i potvrđuje da državni organi nisu primenili brojne zakone i planove za borbu protiv korupcije. Pored toga što se reč „korupcija“ pominje na čak 77 mesta u ovogodišnjem izveštaju, o značaju koji je dat ovom problemu svedoči i činjenica da se o njemu govori u vezi sa svim ključnim uslovima EU integracija – u okviru političkih kriterijuma, vladavine prava, ekonomskog razvoja i javne uprave.
Ovogodišnji izveštaj, jasnije nego ikad ranije, ukazuje na nedopustivu praksu da se javne nabavke i javno-privatna partnerstava umesto po zakonu, ugovaraju na osnovu međudržavnih sporazuma i na osnovu posebnih procedura za izbor „strateških partnera“ kod infrastrukturnih projekata „od nacionalnog značaja“. EK je takođe podsetila na obavezu koju Srbija nije poštovala – da se i za hitne nabavke u vezi sa pandemijom COVID-19 obezbedi primena zakonskih načela transparentnosti i konkurencije.
Jednako je važan i poziv za unapređenje pravila o finansiranju kampanje i podsećanje na neispunjene preporuke ODIHR. Izričito je ukazano na „nejasno razgraničenje između obavljanja javne funkcije i predizborne promocije“ u slučaju predsednika Republike na proteklim izborima. Ta ocena se jednako može dati i za brojne druge funkcionere jer nije bilo spremnosti da se problem vođenja „funkcionerske kampanje“ reši adekvatnim zakonskim normama.
Kada je reč o gonjenju korupcije na visokom nivou, važno je što EK ponavlja ocene o nedovoljnom broju osuda, i na potrebu proaktivnog postupanja javnih tužilaštava. EK izričito ukazuje na potrebu zaštite uzbunjivača u takvim slučajevima, pominjući poimence „Krušik“. Treba istaći da to nipošto nije jedini slučaj u kojem su u medijima iznete argumentovane sumnje o mogućoj korupciji, a što tužilaštvo nije ispitivalo.
Važno je i to što je EK istakla neke od problema u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja upravo u delu izveštaja koji se odnosi na borbu protiv korupcije, jer iza skrivanja informacija često stoji korupcija. Međutim, propušteno je da se jasno istakne nezakonita praksa Vlade da ignoriše zahteve za pristup informacijama.
Dobro je da se u izveštaju EK ponovo konstatuje kršenje zakona kada je reč o v.d. stanju u državnoj upravi. Propušteno je da se na istom mestu ukaže da isti problem postoji u još drastičnijem obimu kod javnih preduzeća. Ipak, EK jasno poziva na rešavanje problema upravljanja preduzećima u državnom vlasništvu i u tom kontekstu citira i izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije koji obrađuje nabavke koje sprovode takva preduzeća.
EK se u ovom izveštaju prvi put osvrće na Zakon o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu. Važno je što se ističe potreba da njegova primena ne bude diskriminatorna. S druge strane, EK je propustila da u ovom i u prethodnim izveštajima analizira norme tog zakona, koje ne pružaju garancije da će zakon biti primarno usmeren na potencijalne učesnike u korupciji.
Kada je reč o radu inspekcija ističe se potreba za njihovom boljom koordinacijom, ali ne i neophodnost da svoj rad učine transparentnijim, kako bi privreda i građani mogli da steknu uverenje da nema zloupotrebe u određivanju ko će biti kontrolisan.
Opšte ocene o „ograničenom napretku“ u borbi protiv korupcije zasnovane su pre svega na činjenici da su izvršene neke pripreme za sprovođenje Zakona o sprečavanju korupcije (npr. zapošljavanja u Agenciji), iako je i tu očigledno da uslovi za primenu zakona nisu obezbeđeni – članovi Veća Agencije je trebalo da budu izabrani do 1. septembra 2020, a do tada postupak nije ni započet. Takođe se konstatuje da su izvršene pripremne radnje (podzakonski akti, obuke lobista) za primenu Zakona o lobiranju, ali propušteno je da se ukaže da ovaj zakon u prvih godinu dana primene nije uticao na to da javnost sazna nešto više o tome ko sve utiče na proces pripreme zakona i drugih propisa.