Problem “funkcionerskih kampanja” nije rešen

Pogrešna su tumačenja da je donošenjem zaključka Vlade postalo zabranjeno ili ograničeno vođenje “funkcionerske kampanje”, saopštava Transparentnost Srbija (članica Transparency International). Striktnija pravila bi se mogla uvesti jedino zakonom, a šansa da se to učini, na osnovu konkretnog predloga amandmana koji je formulisala TS, propuštena je maja ove godine, kada je usvajan Zakon o sprečavanju korupcije (koji menja aktuelni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije). 

Zaključak Vlade može biti od koristi utoliko što podseća “zaboravne” javne funkcionere na zabrane i obaveze koje su već utvrđene u zakonima. S druge strane, glavni nerešeni problem “funkcionerske kampanje” prema nalazima Transparentnosti iz posmatranja dosadašnjih izbora, ogleda se u tome što javni funkcioneri sprovode aktivnosti koje im obezbeđuju dodatnu medijsku promociju van termina za predstavljanje učesnika izbora, iako za tim ne postoji realna potreba niti je reč o ispunjavanju zakonskih obaveza funkcionera (npr. obilasci i otvaranja škola, bolnica, domaćinstava, gradilišta i slično).

Prema saopštenju Vlade (zaključak još uvek nije objavljen na sajtu), Vlada je podsetila funkcionere izvršne vlasti, rukovodioce javnih preduzeća i ustanova, kao i funkcionere pokrajinske i lokalne vlasti da javne skupove i susrete koje imaju u svojstvu funkcionera ne smeju koristiti za promociju stranaka ili pozive da se ne glasa za političke protivnike. Podseća se i na zabranu da funkcioner koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, i precizira da to posebno podrazumeva “korišćenje službenih prostorija, vozila i inventara državnih organa, pokrajinskih i lokalnih institucija, javnih preduzeća i javnih ustanova, osim u slučaju zaštite lične bezbednosti, ako je takva upotreba određenih javnih resursa uređena odgovarajućim propisima ili odlukom nadležnih službi”.

U vezi sa ovom tačkom, Transparentnost Srbija podseća da je Agencija za borbu protiv korupcije pre nekoliko godina dala mišljenje, u kojem je pogrešno tumačila da svi ministri imaju pravo da koriste službena vozila i prilikom obavljanja stranačkih aktivnosti, i onda kada nisu u pitanju lica koja uživaju neprestanu zaštitu (takvo pravo ima npr. ministar unutrašnjih poslova), pa ostaje nada da će zaključak uticati makar na to da se ovaj vid zloupotrebe prekine.  

TS podseća i na to da pored raznih oblika zloupotreba javnih resursa koje su pomenute u zaključku Vlade, u praksi postoje i druge – na primer, objavljivanje najava stranačkih događaja i izjava funkcionera na zvaničnim sajtovima organa vlasti i na društvenim mrežama koje koriste.

Vlada je preporučila funkcionerima da sve aktivnosti vezane za promociju političkih stranaka, i za izbornu kampanju ne obavljaju “u radno vreme organizacije kojoj pripadaju”. Ovaj poziv može biti od koristi, jer pitanje vremena kada se kampanja može sprovoditi trenutno nije uređeno. Međutim, da bi kršenje tog pravila bilo moguće, neophodno je definisati zabranu zakonom.

Određeni značaj bi moglo imati podsećanje direktora javnih preduzeća i javnih službi da “nepoštovanje pravila iz člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predstavlja nesavesno obavljanje dužnosti koje ima za posledicu znatno odstupanje od ostvarivanja osnovnog cilja javnog preduzeća, odnosno javne službe.” Da bi taj poziv dobio puni smisao, Vlada bi, kao osnivač javnih preduzeća i ustanova trebalo da razreši direktore preduzeća i ustanova koji prekrše ova pravila, bez obzira na to da li će Agencija razmatrati slučaj i hoće li preporučiti razrešenje. Budući da je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije na snazi već gotovo devet godina, trebalo bi razrešiti o one direktore koji su se o ovu obavezu oglušili u ranijim izbornim ciklusima.