Uređeno i kontrolisano finansiranje političkih stranaka, a naročito izbornih kampanja, predstavljaju jedno od najvažnijih pitanja za uspešno sprečavanje korupcije. Političkim strankama, pogotovo kada se nadmeću za podršku birača na izborima, potrebne su velike količine novca. Ta sredstva samo u manjem delu mogu i žele da daju njihovi članovi i drugi simpatizeri koje na to motivišu privrženost određenoj ideologiji i partijskom programu. Usled toga nastaju brojni rizici za javna sredstva i rad demokratskih institucija. Političke stranke se nalaze na iskušenju da jaz između dostupnih prihoda i potrebnih rashoda popune tako što će direktno zloupotrebiti javne resurse o kojima se staraju državni i lokalni funkcioneri izabrani na predlog partije, ili tako što će predstavnici stranke u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti trgovati svojim uticajem kako bi obezbedili povlašćen položaj firmama i pojedincima koji za uzvrat finansiraju stranačke troškove. Kao jedan od odgovora na ove izazove, prateći globalne trendove, Republika Srbija se od 2003. (raniji Zakon o finansiranju političkih stranaka i aktuelni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti iz 2011) opredelila za izdvajanje značajnih budžetskih sredstava koja se dodeljuju parlamentarnim političkim strankama, kao i učesnicima u izbornoj kampanji. Pored toga, Zakon sadrži niz mera koja imaju za cilj suzbijanje neprimerenih uticaja na donosioce najvažnijih odluka u zemlji, kao što su zabrana prikupljanja sredstava bez navođenja donatora, zabrana finansiranja iz inostranstva, od strane domaćih firmi koje se bave pojedinim delatnostima ili duguju porez i ograničenje maksimalnog priloga jednog fizičkog i jednog pravnog lica (20, odnosno 200 prosečnih zarada). Uz sve to, stranke i svi drugi učesnici izbora (koalicije, grupe građana) u obavezi su da vode evidencije i podnose finansijske izveštaje, propisano je krivično delo, prekršaji i mogućnost uskraćivanja budžetskih dotacija za one koji su prekršili Zakon, a značajna kontrola ovlašćenja su poverena nezavisnom državnom organu – Agenciji za sprečavanje korupcije.
U praksi, sistem ne funkcioniše kako je zamišljeno – kao posledica nepotpunih zakonskih rešenja i spremnosti da se on primeni. Troškovi izbornih kampanja nisu u potpunosti javni, ne samo tokom kampanje, već i nakon podnošenja izveštaja, jer se značajan deo kampanja finansira iz kredita ili se plaća odloženo. Budžetska sredstva namenjena za finansiranje redovnog rada koriste se i za finansiranje kampanje. Metod distribucije budžetskog novca izrazito favorizuje stranke sa većim izgledima za uspeh na izborima, a ne obezbeđuje uvek mogućnost da se svi učesnici predstave biračima. Kontrola prijavljenih prihoda i rashoda stranaka i kampanja ne obuhvata sve bitne elemente, a informacije o izrečenim kaznama i merama se ne objavljuju. Brojne sumnje i argumentovane informacije raznim vidovima kršenja zakona (npr. neprijavljeni, umanjeni ili uveličani troškovi kampanje, nedozvoljeni pokloni velike vrednosti, uplaćivanje priloga za kampanju iz nepoznatih izvora preko trećih lica) nisu ispitane, niti su krivci kažnjeni.
Transparentnost Srbija od 2002. pokušava da utiče na unapređenje sistema finansiranja stranaka i izbornih kampanja, dajući konkretne predloge za zakonska rešenja i postupanje državnih organa, medija i samih stranaka. Tokom izbornih kampanja vršimo nezavisni monitoring najznačajnijih troškova (TV oglašavanje, masovni skupovi, bilbord kampanje i drugo) i o tome izveštavamo javnost i kontrolne organe. Analiziramo izveštaje o troškovima kampanje, poredimo sa nalazima našeg monitoringa i ukazujemo na nedostatke i podatke koje bi trebalo dodatno proveriti. Takođe pratimo i obaveštavamo javnost o tome u kojoj meri su nadležni državni organi ispunili svoje zadatke – da li je kontrola koju vrši Agencija bila sveobuhvatna, da li su organi vlasti i stranački funkcioneri zloupotrebljavali javne resurse za kampanju, šta je u vezi sa pitanjima od značaja za finansiranje kampanje činio REM, RIK; Ministarstvo finansija i Nadzorni odbor, da li je javno tužilaštvo ispitivalo sumnje u zloupotrebe. Takođe, obraćamo se i samim učesnicima izbora, podstičemo da unaprede transparentnost finansiranja u skladu sa dobrom međunarodnom praksom i saopštavamo nalaze naših istraživanja. TS u vezi sa svim ovim pitanjima aktivno sarađuje sa ODIHR i drugim međunarodnim organizacijama koje su zainteresovane za praćenje izbora i funkcionisanja demokratskih institucija, učestvuje u regionalnim istraživanjima i globalnim inicijativama Transparency International.