Monitoring finansiranja kampanje ÔÇô drugi preliminarni nalazi

Transparentnost Srbija predstavila je nalaze o finansiranju izborne kampanje, tro┼íkovima za ogla┼íavanje na TV stanicama i na Fejsbuku,  o tome ┼íta (ni)su doneli preliminarni izve┼ítaji, kao i o uo─Źenim kr┼íenjima propisa i ishodu prijava koje je podnosila.

TS kzn 6. april 01

Programski direktor TS Nemanja Nenadi─ç rekao je da┬ápreliminarni izve┼ítaji o finansiranju kampanje nisu doprineli pove─çanju transparentnosti finansiranja kampanje – oni ne pokazuju realno stanje i mogu da navedu na pogre┼ían trag. S obzirom na to da se odnose na presek od 19. marta, oni prikazuju samo 15-20% tro┼íkova kampanje, ukazala je Aleksandra Ajdani─ç.

Ova kampanja najskuplja je do sada – iz bud┼żeta je izdvojeno 15,7 miliona evra, a SNS ─çe dobiti vi┼íe od 8 miliona evra. Za TV ogla┼íavanje (ne ra─Źunaju─çi lokalne TV stanice), prema proceni TS, potro┼íeno je 6,9 miliona evra. Od toga SNS oko 4,1 milion evra.Najvi┼íe novca inkasirao je TV Pink (oko 2,7 miliona evra), na drugom mestu je RTS (oko 1,8). Za ogla┼íavanje na FB potro┼íeno 381.000 evra. SNS “bustovala” oglase sa 263 evra u proseku. Ukupno gotovo 200.000 evra. Na drugom mestu je SVM sa 31.700 evra. Sa 35.000 evra promovisani oglasi bez oznake politi─Źkog subjekta koji veli─Źaju gradsku vlast ili su protiv opozicije.

Robert Sepi rekao je da je TS Robert Sepi podnela ─Źetiri prijave Agenciji za spre─Źavanje korupcije zbog kr┼íenja zakona. Agencija je ulo┼żila dosta inventivnosti da ne pru┼żi odgovore ili da odgovori na ono ┼íto nije bilo predmet prijave. U nekoliko slu─Źajeva nije dostavila re┼íenje ve─ç samo “obave┼ítenje”. 

Skupa kampanja na ra─Źun gra─Ĺana: Kampanja za objedinjene predsedni─Źke i parlamentarne izbore 2022, rekordna je prema sumi novca koji su gra─Ĺani Srbije platili da bi ih partije ubedile da glasaju upravo za njihove liste i kandidate. Ukupni nivo bud┼żetskih izdvajanja, koju je ve─çina stranaka vodila objedinjeno za obe vrste izbora tokom 6 i po nedelja, ove godine je 15,7 miliona evra. Na izborima 2014, 2016. i 2017. bio je izme─Ĺu 4,7 i 6,9 miliona evra, dok su pre deset godina, kada je kampanja trajala ne┼íto du┼że (dva izborna kruga), bud┼żetske dotacije bile sli─Źne kao sada. Vi┼íe nego izda┼íno bud┼żetsko finansiranje ─çe imati dve posledice ÔÇô kampanja ─çe u zbiru biti skuplja i u─Źesnici ─çe za nju u manjoj meri koristiti druge izvore prihoda (preno┼íenje novca dobijenog za finansiranje redovnog rada sa stalnog strana─Źkog ra─Źuna, prave ili fingirane donacije gra─Ĺana i bankarske kredite.

Koliko ko dobija?

koliko ko dobija

Kome su izmene Zakona donele korist: Izmenama Zakona o finansiranju politi─Źkih aktivnosti pove─çan je udeo bud┼żetskog novca koji se deli na ravne ─Źasti na parlamentarnim izborima (sa 20 na 40%), i smanjen udeo koji se deli ravnopravno kada je re─Ź o predsedni─Źkim izborima (sa 50 na 40%). Ova promena je bila od koristi za stranke koje su imale samo parlamentarnu izbornu listu, a nisu pre┼íle cenzus (npr. SRS, Ajmo ljudi, Ruski savez), jer su dobile duplo vi┼íe novca nego ┼íto bi dobile da zakon nije menjan. Tako─Ĺe, finansijski dobitnici ovih promena su manjinske stranke koje ─çe iz bud┼żeta dobiti izme─Ĺu 6,3 i 9,6 miliona dinara vi┼íe nego ┼íto bi da zakon nije menjan.

S druge strane, one partije koje su nastupale na obe vrste izbora, dobile su zbirno manje novca nego ┼íto bi dobile da Zakon nije menjan. Stranke koje nisu pre┼íle cenzus, ali su osvojile makar 1% glasova dobile su po 66 miliona dinara, a po starom zakonu bi imale pravo na milion dinara vi┼íe. Razlika je oko 10% u prihodima stranaka koje su osvojile 10-15 mandata na ovim izborima (Dveri, Zavetnici, Moramo, NADA), dok je u slu─Źaju UPS ta razlika ─Źak 26 miliona dinara (154:180 miliona). Na ┼íteti je i SPS, koji ─çe ste─çi pravo na oko 10 miliona dinara manje nego po odredbama starog zakona.  Izmene su neznatno pogodovale SNS, koja je tako stekla pravo na 951,6 miliona dinara, dok bi primenom pravila iz ranijeg zakona dobila oko 700 hiljada dinara manje.

Da li je novca bilo dovoljno za sve? Na prvi pogled bi se moglo zaklju─Źiti da su finansijski uslovi za u─Źe┼í─çe u izbornoj trci bili povoljniji nego na izborima u poslednjih deset godina, zbog zna─Źajno ve─çeg bud┼żetskog davanja. Me─Ĺutim, veliku prepreku za ve─çinu opozicionih u─Źesnika sada je predstavljala ─Źinjenica da nisu imali zna─Źajna sredstva kojima bi zapo─Źeli kampanju, ┼íto je posledica odluke o bojkotu parlamentarnih izbora 2020. godine, kao i dugovanja zbog izbornih kampanja koje su prema┼íivale njihove mogu─çnosti ranijih godina. Dodatni nepovoljni faktor za opozicione liste bili su slabi izgledi da na izborima ostvare pobedu, ┼íto sigurno nije delovalo stimulativno za potencijalne interesne donatore. Tako─Ĺe, visoka centralizacija mo─çi na svim nivoima u rukama vladaju─çe koalicije, nije ostavljala mogu─çnosti njihovim takmacima ni da posegnu za nedozvoljenim kori┼í─çenjem javnih resursa lokalnih samouprava zarad politi─Źke promocije. Najzad, ─Źlanstvo samih stranaka je uglavnom malobrojno a kultura davanja malih donacija od strane istinskih simpatizera nedovoljno razvijena. 

Finansijskih problema da zapo─Źnu kampanju nije imala SNS, kao ni druge stranke koje dobijaju zna─Źajan novac za finansiranje redovnog rada iz bud┼żeta (SVM, SDA, SPP, Albanska koalicija, a u ne┼íto manjoj meri SPS, zbog ranijih dugovanja koje otpla─çuje tim sredstvima). Tako─Ĺe, prema finansijskim izve┼ítajima, i SRS poseduje solidnu finansijsku osnovu koja proisti─Źe iz ranije primanih bud┼żetskih dotacija.

─îini se da je ve─çina drugih u─Źesnika finansijsku osnovu svoje kampanje gradila na o─Źekivanju dotacija iz bud┼żeta. Rok za uplatu bud┼żetskog avansa bio je 24.3, a za parlamentarne 27.3, to jest samo 7, odnosno 4 dana pre dana kada je kampanja trebalo da se okon─Źa. S obzirom na to da stranke nisu prijavile ─Źak ni kratkoro─Źne kredite kako bi finansijski premostile period do dobijanja bud┼żetskih dotacija (nepoznato je da li su poku┼íale da ih ugovore), ostaje pitanje da li je nedostatak novca bio glavni razlog za ne┼íto skromniji od o─Źekivanog intenziteta kampanje ve─çine opozicionih lista i kandidata u prvim nedeljama ili ne┼íto drugo (npr. kasne odluke o u─Źe┼í─çu u izborima i koalicijama, strategija, promene planova usled rata u Ukrajini koji je zasenio deo kampanje i drugo).  

Utisak je da ─çe nakon ovih izbora, a pre isteka roka od 30 dana za podno┼íenje kona─Źnog finansijskog izve┼ítaja, ve─çi broj u─Źesnika poku┼íavati da utro┼íi sav novac na koji su stekli pravo iz bud┼żeta (ukoliko ne ┼żele da deo tih sredstava vrate), nego ┼íto ─çe biti onih koji ─çe brinuti kako prona─Ĺu legalne izvore finansiranja za sve nastale tro┼íkove.

Kako su planirani tro┼íkovi? Sistem bud┼żetskog finansiranja kampanje u Srbiji, jo┼í od 2004, je takav da se ve─çina novca raspodeljuje na osnovu budu─çe neizvesne okolnosti ÔÇô pobede na predsedni─Źkim izborima ili broja osvojenih mandata na parlamentarnim. Stranke koje imaju potporu za svoje kampanje i u drugim izvorima prihoda mogu da kalkuli┼íu sa tim da ─çe u prvi mah ulo┼żiti taj novac, a zatim ga, u zavisnosti od izbornog uspeha, vratiti na stalni strana─Źki ra─Źun ili utro┼íiti i njega i bud┼żetske dotacije. Njihovi politi─Źki takmaci koji sve stave na kartu prelaska izbornog praga, ili makar ÔÇ×bud┼żetskog cenzusaÔÇť od 1% va┼że─çih glasova, rizikuju veliki gubitak polo┼żenog izbornog jemstva i ulazak u du┼żni─Źki odnos prema dobavlja─Źima. Ina─Źe, ni jedna stranka na ovim izborima nisu obelodanila informacije o svojim planiranim tro┼íkovima kampanje, ni samoinicijativno, ni nakon dostavljenog upitnika od strane TS.

Odsustvo ograni─Źenja rashoda: Nasuprot praksi ve─çine demokratija u svetu, Evropi, pa i na┼íem neposrednom susedstvu, kao i preporuci ODIHR iz 2016. godine, u Srbiji nije ograni─Źena visina ukupnih tro┼íkova kampanje. TS je predlagala da se takvo ograni─Źenje uvede, kada je pre nekoliko meseci menjan Zakon o finansiranju politi─Źkih subjekta. Prema na┼íem predlogu, taj limit bi bio 300 miliona dinara za parlamentarne i 200 miliona dinara za predsedni─Źke izbore (300 miliona ako se glasa i u drugom krugu), ┼íto je sli─Źno zemljama okru┼żenja (npr. Ma─Ĺarska, Hrvatska, Bugarska). Odsustvo ovog limita u Srbiji podsti─Źe neravnopravnost u─Źesnika izbora, naro─Źito u konstelaciji snaga koja postoji od 2014. godine, sa jednom izrazito dominantnom politi─Źkom strankom, ─Źiji tro┼íkovi kampanje neretko prema┼íuju obim rashoda svih konkurenata.

Druga nere┼íena pitanja: Izmene Zakona nisu iskori┼í─çene ni da se predvidi efikasniji na─Źin spre─Źavanja zaobilaznog finansiranja kampanje, preko kampanje koju bi vodila ÔÇ×tre─ça licaÔÇť, a ne same politi─Źke stranke, koalicije i grupe gra─Ĺana. Tako─Ĺe, propu┼ítena je prilika da se izve┼ítavanje o tro┼íkovima kampanje prilagodi novonastalim okolnostima, tako da se posebno iskazuju tro┼íkovi ogla┼íavanja na dru┼ítvenim mre┼żama, koji su sve zna─Źajnije zastupljeni. Izmene propisa koji se ti─Źu medijskog ogla┼íavanja su doprinele da se re┼íi stari problem ÔÇô nedostupnost cenovnika politi─Źkog ogla┼íavanja. Me─Ĺutim, bez ovog pravila, ali i adekvatnog nadzora ostavljeno je ogla┼íavanje na drugim vrstama medija. Najzad, izmene Zakona nisu iskori┼í─çene da se na adekvatniji na─Źin uredi pitanje odgovornosti zbog kr┼íenja pravila i javnosti podataka o pokrenutim i okon─Źanim postupcima. U pogledu rada Agencije za spre─Źavanje korupcije, uvedena su neka nova korisna pravila (du┼żnost Agencije da izradi izve┼ítaj o svojoj kontroli, rok za izradu izve┼ítaja, du┼żnost pripreme i objavljivanja plana kontrole), ali je propu┼íteno da se predvide svi obavezni elementi tog izve┼ítaja i plana.

Promene u strukturi rashoda kampanje. Na ovim izborima je nastavljen trend poja─Źanog prisustva kampanje putem dru┼ítvenih mre┼ża i na internetu. Drugi vidovi ogla┼íavanja se i dalje koriste u zna─Źajnom obimu, naro─Źito bilbordi. S druge strane, smanjen je broj masovnih okupljanja (u odnosu na izbore pre pandemije), kao i dostavljanje i postavljanje klasi─Źnog promotivnog materijala (plakati, leci).

TV ogla┼íavanje. Ova vrsta ogla┼íavanja je tradicionalno ubedljivo najve─çi generator tro┼íkova kampanje, u kojima u─Źestvuje sa pribli┼żno polovinom prijavljenih rashoda. ─îini se da ni ovi izbori nisu u tom pogledu bili zna─Źajno druga─Źiji.

tv oglašavanje
tv oglašavanje po stanicama
SNS i SPS po TV stanicama

Prema proceni TS, koja je zasnovana na objavljenim cenovnicima i popustima nacionalnih TV stanica i glavnih kablovskih emitera, ukupna vrednost nedavno zavr┼íene kampanje na televizijama, za republi─Źke i beogradske izbore, dosegla je blizu 7 miliona evra. Tome bi trebalo dodati i tro┼íkove regionalnih i lokalnih televizija, kao i nekoliko zakupljenih termina koji su opa┼żeni na pojedinim TV stanicama. Bitno je napomenuti da su tro┼íkovi za TV Happy obra─Źunati prema listi popusta iz 2016, po┼íto za potonje izbore nisu bili dostupni, a ni sada, za razliku od svih drugih posmatranih TV stanica.

SNS je ostvarila izrazitu dominaciju kod ovog vida ogla┼íavanja, sa oko 60% ukupnih tro┼íkova. Kada se meri ukupno vreme emitovanja oglasnih poruka, ta dominacija je jo┼í izra┼żenija (oko 79%). Ipak razlika izme─Ĺu SNS i takmaca je ne┼íto manje izra┼żena u vrednosti ogla┼íavanja, zbog toga ┼íto je ova stranka stekla pravo na najve─çe popuste na svim TV stanicama. Tako─Ĺe valja primetiti da je SNS tokom prvih nedelja bila jedina koja se ogla┼íavala i da je sve do poslednje nedelje kampanje njen udeo u tr┼żi┼ítu predizbornih oglasa bio jo┼í ve─çi (oko ┬ż).

TV ogla┼íavanje i izborni uspeh: Ulaganje SNS u TV ogla┼íavanje je identi─Źno procentu osvojene podr┼íke na predsedni─Źkim izborima, ali prema┼íuje zna─Źajno njen uspeh na parlamentarnim. Druga po ulaganjima je SPS, sa 15%, ┼íto je mo┼żda imalo uticaja i na neo─Źekivano dobar izborni rezultat ove stranke. To se nikako ne mo┼że re─çi za SRS, koja je snosila ─Źak jednu desetinu tro┼íkova TV kampanje, a dobila je pet puta manji procenat glasova na izborima. Kada bi se tro┼íkovi za parlamentarne izbore posmatrali odvojeno, moglo bi se zaklju─Źiti da je investicija SNS bila znatno isplativija nego ona SPS, jer je sa 16% vi┼íe ulo┼żenog novca dobila 3,75 puta vi┼íe mandata. Tako gledano, ulaganje SRS izgleda jo┼í katastrofalnije, jer je sa 19% vrednosti TV reklama za parlamentarne izbore ova partija dobila tek 2% glasova.

U odnosu na visinu TV ulaganja moglo bi se re─çi da su veoma dobre rezultate ostvarile opozicione koalicije UPS i Moramo, kao i Dveri i Zavetnici. Kod DSS (NADA) i liste ÔÇ×Ajmo ljudiÔÇť ulaganje je pribli┼żno jednako izbornom uspehu.

Neke liste uop┼íte nisu koristile ovaj vid ogla┼íavanja. Skupu TV kampanju su izbegli Suverenisti, ┼íto je mo┼żda doprinelo slabijem izbornom rezultatu, dok se manjinske stranke tradicionalno ne ogla┼íavaju na nacionalnim medijima, ve─ç na lokalnim u oblastima gde su prevashodno koncentrisani potencijalni bira─Źi. Jedina manjinska lista koja je to ─Źinila je Zajedno za Vojvodinu, koja o─Źigledno nije ra─Źunala samo na pripadnike hrvatske nacionalne manjine, ve─ç na ┼íire bira─Źko telo u Srbiji.  

Razli─Źite vrste izbora. Sa stanovi┼íta Zakona, svaki izborni proces je poseban i u─Źesnici izbora ─çe morati da razgrani─Źe precizno tro┼íkove kampanje za predsedni─Źke, parlamentarne i lokalne izbore. Dosada┼ínja praksa je bila da se to ─Źini uglavnom proizvoljno, u zavisnosti od toga u kojoj meri treba opravdati tro┼íkove za odre─Ĺenu vrstu izbora. Za takvo razgrani─Źenje ni sam Zakon nije postavio ─Źvrsta pravila, koja bi bila potrebna, naro─Źito u situacijama kada se istom oglasnom porukom gra─Ĺani pozivaju da daju podr┼íku istoj stranci ili grupi na dve ili ─Źak tri vrste izbora. Prema na┼íem monitoringu, vrednost predsedni─Źke i parlamentarne izborne kampanje (koja je po─Źela dve nedelje ranije) bila je pribli┼żno jednaka ÔÇô oko 3,2 miliona evra. TV kampanja za beogradske izbore je bila zna─Źajno skromnija ÔÇô manje od 250 hiljada evra. To je o─Źigledno u vezi sa bud┼żetskim davanjima koja su u slu─Źaju beogradskih izbora simboli─Źna u odnosu na republi─Źki nivo. Tu je svaki u─Źesnik kampanje mogao da ra─Źuna tek na 16 hiljada evra iz bud┼żeta, a ukupno je raspodeljeno pola miliona.

Po TV stanicama. Najve─çi deo oglasnog kola─Źa odnosi se na TV Pink i njene povezane kablovske kanale (oko 2,6 miliona evra), RTS (1,8 miliona), Happy (1,2 miliona, na osnovu popusta sa ranijih izbora) i grupu PRVA-B92 (831 hiljada evra), dok je kod kablovskih TV stanica bio zna─Źajno manji.

Facebook: Zahvaljuju─çi mogu─çnosti uvida u politi─Źko ogla┼íavanje na ovoj dru┼ítvenoj mre┼żi, na ovim izborima smo imali podatke o pla─çenom ogla┼íavanju pojedinih u─Źesnika. U prva tri meseca ove godine, ┼íto obuhvata i kampanju pre kampanje koju su mnogi u─Źesnici vodili, ali ne obuhvata prva tri aprilska dana, registrovano je oko 400 hiljada evra tro┼íka politi─Źkog ogla┼íavanja u Srbiji.

Polovina te sume se odnosi na razne naloge iza kojih otvoreno stoji Srpska napredna stranka. Zanimljivo je da je slede─ça po redu SVM sa oko 32 hiljade evra pla─çenih oglasa. Tako─Ĺe, na ovoj dru┼ítvenoj mre┼żi su veoma aktivne bile Dveri, koalicija Moramo, a ne┼íto manje UPS, NADA i Suverenisti. Pored ovih tro┼íkova, za koje verujemo da ─çe na─çi mesto u finansijskim izve┼ítajima (makar za period od 15. februara, to jest, nakon raspisivanja izbora), politi─Źku kampanju su vodili i subjekti ─Źiji strana─Źki profil nije bio jasno ozna─Źen, u vrednosti od preko 35 hiljada evra. Ovi oglasi su uglavnom bili usmereni na promociju rezultata gradskih vlasti u Beogradu ili su predstavljali kampanju protiv opozicionih stranaka. Kontrola ovih neregistrovanih u─Źesnika kampanje nije adekvatno obezbe─Ĺena niti zakonski ure─Ĺena.

oglašavanje na FB

Bilbordi: Dosada┼ínja analiza podataka koje smo prikupili u okviru monitoringa ukazuje na zna─Źajan porast ove vrste tro┼íkova. Naime, u posmatranom uzorku za Beograd, ukupan broj bilborda je pove─çan za 90% u odnosu na kampanju od pre dve godine. Od Gradske uprave smo zatra┼żili podatke o ukupnom broju izdatih dozvola, ali ih jo┼í uvek nismo dobili. Kada je re─Ź o broju oglasa politi─Źke prirode, oni su na posmatranom uzorku pove─çani za ─Źak 170% u odnosu na 2020. Tada smo vrednost kampanje procenili na 720 hiljada evra, a sada su prora─Źuni u toku. Na to je o─Źigledno veoma uticala ─Źinjenica da su uporedo sa republi─Źkim odr┼żani i izbori u prestonici.

U beogradskoj kampanji, u poslednje dve nedelje, SNS je imao 45% bilborda, a zatim su bili zastupljeni SRS, SPS, UPS i NADA sa preko 5%. Po─Źetkom marta je bilo zna─Źajno manje u─Źesnika ove vrste kampanje, a pored SNS, tada su bili zastupljeni i SRS, SPS, NADA i Moramo.

U drugim gradovima ovakvo pove─çanje broja bilborda nije uo─Źeno, a u Novom Sadu je ─Źak do┼ílo i do smanjenja broja politi─Źkih bilborda u odnosu na isti period 2020. Tamo je, me─Ĺutim, premo─ç SNS bila jo┼í izra┼żenija (2/3 ukupnog broja bilborda).

Slu─Źajevi nepravilnosti u finansiranju izborne kampanje

Transparentnost Srbija se tro┼íkovima izborne kampanje u─Źesnika na aprilskim izborima bavila i tako ┼íto je deo svojih aktivnosti posvetila pra─çenju da li u─Źesnici na izborima po┼ítuju i koliko zabranu njenog finansiranja propisanu Zakonom o finansiranju politi─Źkih aktivnosti (ÔÇÖÔÇÖSl. Glasnik RSÔÇÖÔÇÖ br. 14/2022). Tim povodom TS je, koriste─çi raspolo┼żiva pravna sredstva, podnela ─Źetiri (4) prijave Agenciji za spre─Źavanje korupcije i jednu (1) inicijativu Nadzornom odboru za izbornu kampanju za parlamentarne izbore 2022.

Hronolo┼íki posmatrano, prva prijava Agenciji podneta je februara 2022. godine zbog sumnje da pojedine objave na nalogu pod korisni─Źkim imenom ”AleksandarVu─Źi─ç@avucic”, na dru┼ítvenoj mre┼żi Tviter, tj. one koje informi┼íu gra─Ĺane o aktivnostima koje preduzima Srpska napredna stranka mogu predstavljati povredu navedene zabrane. U prijavi je istaknuto da se na nalogu, me─Ĺu drugim podacima o njemu, mo┼że pro─Źitati podatak da je to ”Zvani─Źan nalog predsednika Srbije i predsednika SNS”, zbog ─Źega se on, iako je re─Ź o dru┼ítvenoj mre┼żi koja svojim korisnicima omogu─çava besplatan vid komunikacije, mo┼że smatrati javnim resursom koji je iskori┼í─çen da bi se ostvarila korist (politi─Źka promocija i ogla┼íavanje) za stranku ─Źiji je on predsednik i ─Źiji se logo i naziv nalaze na pomenutim objavama. Povodom ove prijave Agencija je TS dostavila Obave┼ítenje o ishodu postupka i Re┼íenje kojim se utvr─Ĺuje da nema osnova za odlu─Źivanje o postojanju povrede. U obrazlo┼żenju Re┼íenja, Agencija je, na osnovu uvida u zvani─Źni veb sajt predsednika Republike Srbije, zaklju─Źila da je na dru┼ítvenoj mre┼żi Tviter zvani─Źan nalog predsednika https//twiter.com/predsednik.rs, zbog ─Źega nalog pod korisni─Źkim imenom ”AleksandarVu─Źi─ç@avucic” ne predstavlja zvani─Źan nalog predsednika Republike Srbije. Osim toga, prema shvatanju Agencije, nalog na pomenutoj dru┼ítvenoj mre┼żi Twiter ne predstavlja javni resurs zbog ─Źega ni Srpska napredna stranka nije povredila zabranu finanansiranja politi─Źkih aktivnosti.

Istovremeno, TS je, uz nagla┼íavanje da nam je poznato da predsedni─Źki izbori jo┼í uvek nisu bili raspisani u trenutku njenog podno┼íenja , podnela prijavu i zbog sumnje da saop┼ítenje ÔÇô izjava potpredsednika Vlade i ministra odbrane dr Neboj┼íe Stefanovi─ça, objavljena na zvani─Źnoj veb prezentaciji Ministarstva odbrane, mo┼że predstavljati povredu navedene zabrane ukoliko bude prisutno i nakon raspisivanja predsedni─Źkih izbora. Uprkos ─Źinjenici da je pomenuto saop┼ítenje objavljeno za zvani─Źnoj veb stranici dr┼żavnog organa i potpisano kao izjava javnog funkcionera, iz njegove sadr┼żine je o─Źigledno da se ono ne odnosi na mere i aktivnosti koje je Ministarstvo odbrane ovla┼í─çeno i du┼żno da preduzima u okviru svog delokruga rada ve─ç se ti─Źe lica koja se u medijima i od strane politi─Źkih subjekata predstavljani kao budu─çi predsedni─Źki kandidati na predsedni─Źkim izborima ─Źije odr┼żavanje bilo najavljeno za april ove godine. U njemu se, prevashodno, potpredsednik Vlade i ministar odbrane negativno izra┼żava o Zdravku Pono┼íu koriste─çi tako zvani─Źnu veb prezentaciju Ministarstva odbrane za negativnu kampanju protiv njega. Istovremeno, saop┼ítenjem- izjavom se promovi┼íe Aleksandar Vu─Źi─ç, predsednik Republike Srbije i lice koje je tako─Ĺe u medijima i od strane politi─Źkih subjekata predstavljano kao budu─çi kandidat na predsedni─Źkim izborima, ostvaruju─çi na taj na─Źin korist (politi─Źka promocija i ogla┼íavanje) za njega. Povodom ove prijave Agencija je odstupila od va┼że─çih pravnih propisa i uobi─Źajene prakse i TS je dostavila samo Obave┼ítenje o ishodu postupka, bez dostavljanja odgovaraju─çeg re┼íenja. U pomenutom Obave┼ítenju Agencija, i nakon ┼íto je potvrdila sve ─Źinjenica iz prijave, zaklju─Źuje da predsedni─Źki izbori nisu raspisani, odnosno da se u saop┼ítenju ne pominje Srpska napredna stranka zbog ─Źega ocenjuje da ta politi─Źka stranka nije organizovala objavljivanje pomenutog saop┼ítenja niti joj se zbog toga mo┼że pripisati odgovornost za njegovo objavljivanje.

TS je podnela prijavu i zbog sumnje da predgovor za bro┼íuru pod nazivom ”Uradili smo zajedno”, ─Źiji je autor Aleksandar Vu─Źi─ç, a na ─Źijoj korici se, u donjem desnom uglu, mo┼że uo─Źiti logo Srpske napredne stranke, mo┼że predstavljati povredu navedene zabrane. U prijavi je istaknuto da su javna funkcija autora predgovora ÔÇô predsednik Republike Srbije, kao i zvani─Źna znamenja ÔÇô inventar dr┼żavnih organa iskori┼í─çeni za promociju i ogla┼íavanje politi─Źkog subjekta ─Źiji je on istovremeno i predsednik, a ─Źiji se logo i naziv nalaze na pomenutoj korici bro┼íure. Povodom ove prijave Agencija je TS dostavila Obave┼ítenje o ishodu postupka i Re┼íenje kojim se utvr─Ĺuje da nema osnova za odlu─Źivanje o postojanju povrede. U obrazlo┼żenju Re┼íenja, Agencija je, na osnovu uvida u navedenu bro┼íuru, ocenila da je fotografija kojom je ilustrovan navedeni predgovor ranije javno objavljena i dostupna fotografija ─Źiju izradu Srpska napredna stranka nije finansirala niti je ista nastala za potrebe izrade bro┼íure, zbog ─Źega nije ni povredila pomenutu zabranu.

TS je, uz nagla┼íavanje da je objava povodom koje se prijava podnosi izvr┼íena nakon raspisivanja izbora za narodne poslanike a nije uklonjena ni nakon raspisivanja predsedni─Źkih izbora i progla┼íavanja pojedinih predsedni─Źkih kandidata, podnela jo┼í jednu prijavu. Prijava je podneta zbog sumnje da pojedini delovi izjave potpredsednika Vlade i ministra odbrane dr Neboj┼íe Stefanovi─ça, pod naslovom ”Ministar Stefanovi─ç: Danas je Srbija ponosna na svoju vojsku”, objavljene na zvani─Źnoj veb prezentaciji Ministarstva odbrane, mogu predstavljati povredu navedene zabrane. Sli─Źno kao i prvi put, i ovoga puta je izjava bila javno dostupna na zvani─Źnoj prezentaciji Ministarstva odbrane iako su neki njeni delovi usmereni ka politi─Źkim protivnicima ministra odbrane i stranke kojoj pripada. Objavljivanjem izjave zvani─Źna veb prezentacija Ministarstva odbrane je iskori┼í─çena za negativnu kampanju protiv kandidata za narodne poslanika koji su se nalazili na izbornoj listi politi─Źkog subjekta koji se na izborima nadmetao sa strankom kojoj pripada ministar odbrane, kao i za negativno predstavljanje (promociju) lica koja su se u medijima i od strane politi─Źkih subjekata, u trenutku objavljivanja predstavljala kao budu─çi kandidati na predstoje─çim predsedni─Źkim izborima. I ovoga puta Agencija je TS dostavila Obave┼ítenje o ishodu postupka i Re┼íenje kojim se utvr─Ĺuje da nema osnova za odlu─Źivanje o postojanju povrede. U obrazlo┼żenju Re┼íenja, Agencija je zaklju─Źila, nakon potvrde svih ─Źinjenica iznetih u prijavi, da se u navedenom saop┼ítenju ne pominje Srpska napredna stranka. Tako─Ĺe, Agencija je prihvatila iskaz punomo─çnika stranke po kome ta stranka   ne mo┼że da kontroli┼íe objave i ocenila da Srpska napredna stranka nije organizovala objavljivanje pomenutog saop┼ítenja niti joj se mo┼że pripisati odgovornost za njegovo objavljivanje.

Kada je re─Ź o Nadzornom odboru za izbornu kampanju za parlamentarne izbore 2022. godine, TS je podnela Inicijativa za ukazivanje na nepravilnosti u postupanju tokom izborne kampanje i upu─çivanje upozorenja sredstvima javnog obave┼ítavanja i Srpskoj naprednoj stranci. Inicijativom se ukazuje na praksu, uo─Źenu kod ve─çeg broja sredstava javnog obave┼ítavanja, da se na njihovim veb stranicama objavljuju vesti ─Źija je sadr┼żina tekstualni prikaz izjava funkcionera Srpske napredne stranke iz video spota, me─Ĺu kojima i prikaz izjava Aleksandra Vu─Źi─ça, kojim je ova vest ilustrovana. Istovremeno, jedini i osnovni cilj objavljivanja takvih vesti je da se gra─Ĺani obaveste o tome da je ”Srpska napredna stranka objavila na svom Jutjub kanalu novi predizborni spot pod nazivom “Svako od nas je poseban i va┼żan“. Zbog toga ┼íto je re─Ź o informativnoj delatnosti koja to u su┼ítini nije, ve─ç se njom vr┼íi prikriveno politi─Źko ogla┼íavanje preno┼íenjem spota jednog politi─Źkog subjekta koji ostvaruje dvostruku korist – ve─çu vidljivost svojih predizbornih video spotova me─Ĺu ─Źitaocima ovih sredstava javnog obave┼ítavanja i to potpuno besplatno jer se emitovanje predizbornog spota na taj na─Źin ne pla─ça, TS je pozvala Nadzorni odbor izvr┼íi nadzor nad postupanjem predstavnika Srpske napredne stranke i sredstava javnog obave┼ítavanja, utvrdi ─Źinjenice o mogu─çem kr┼íenju pravila i na─Źela ravnopravnosti, uka┼że im na nepravilnosti u izbornom postupku i uputi upozorenje.

Preliminarni izveštaji o finansiranju kampanje

 Preliminarni izve┼ítaji kao preporuka ODIHR: Jedna od izmena Zakona o finansiranju politi─Źkih aktivnosti jeste uvo─Ĺenje obaveze podno┼íenja preliminarnih izve┼ítaja o finansiranju kampanje. Iako je na taj na─Źin formalno ispunjena jedna od preporuka ODIHR, to je u─Źinjeno na na─Źin koji ne omogu─çava zna─Źajno ve─çu transparentnost ovih podataka dok izborna kampanja traje.

Mala korist: Kao ┼íto je TS upozoravala, pravljenje preseka finansija sa stanjem 15 dana pred izbore ne donosi mnogo, zato ┼íto partije ve─çi deo tro┼íkova pla─çaju kasnije, a uglavnom tek posle izbora, kada dobiju prete┼żni deo bud┼żetskih dotacija.

Bud┼żetski avans koji kasno sti┼że: Rok za uplatu dela bud┼żetskih dotacija koji se upla─çuje pre izbora, onima koji su polo┼żili izborno jemstvo, bio je 24.3.2022. za predsedni─Źke (po 46.126.500 dinara) i 27. mart za parlamentarne izbore (po 20.500.667 dinara), to jest, devet, odnosno ┼íest dana pre dana glasanja, tako da preliminarni izve┼ítaji ne obuhvataju ─Źak ni ove prihode stranaka.

Bolje re┼íenje za transparentnost: Zbog toga smo predlagali da se, po uzoru na ─îe┼íku, i u Srbiji uvede sistem transparentnih ra─Źuna, koji bi omogu─çio uvid u prihode i rashode u realnom vremenu, uz za┼ítitu pojedinih li─Źnih podataka (npr. broj ra─Źuna i adresa davalaca priloga). Svi drugi podaci su i ina─Źe javnog karaktera i bili bi objavljeni u finansijskim izve┼ítajima ili bi bili dostupni na osnovu zahteva za pristup informacijama.

Nedoumica ÔÇô tro┼íkovi koji nisu pla─çeni: Ni┼íta manje va┼żno, imaju─çi u vidu da se tro┼íkovi kampanje pla─çaju odlo┼żeno, predlo┼żili smo da se na nesumnjiv na─Źin propi┼íe obaveza izve┼ítavanja, ne samo o izvr┼íenim rashodima, ve─ç i o ugovorenim obavezama (npr. vrednost bilborda ili reklama koje su ugovorene). Ni Zakon, ni Pravilnik koji je doneo direktor Agencije za spre─Źavanje korupcije nisu dovoljno jasni oko toga da li se prijavljuju jedino tro┼íkovi koji su pla─çeni ili i oni koji su jo┼í ÔÇ×na ─ŹekanjuÔÇť. Usled toga, u praksi su mogu─ça razli─Źita tuma─Źenja i situacija u kojoj bi jedna partija prikazala tro┼íak, a druga ne, iako su u istoj situaciji. To se, verovatno i dogodilo, sude─çi po objavljenim podacima.

Koji je bio rok za izve┼ítaje: Iako je po Zakonu rok za podno┼íenje izve┼ítaja ÔÇťsedam dana pre dana izboraÔÇŁ, to jest, subota, 26.3.2022, Agencija za spre─Źavanje korupcije je protuma─Źila da se ovde tako─Ĺe primenjuju pravila za ra─Źunanje rokova iz Zakona o op┼ítem upravnom postupku, pa je kao rok odre─Ĺen prvi naredni radni dan, ponedeljak, 28.3.2022.

Izve┼ítaji nedostupni skoro do po─Źetka izborne ─çutnje: Zakon nije uveo obavezu da sami u─Źesnici u kampanji objave dostavljene izve┼ítaje na svom sajtu, ve─ç samo obavezu Agencije da ih objavi i to u roku od tri dana nakon prijema. Usled tako manjkave odredbe i tuma─Źenja rokova koje o─Źigledno ometa ostvarivanje svrhe ovih izve┼ítaja, krajnji rok za njihovo objavljivanje je bio poslednji dan pred nastupanje izborne ti┼íine (31.3.2022).

Time je prakti─Źno onemogu─çeno bilo kakvo analiti─Źko izve┼ítavanje medija o tome na koji na─Źin su podnosioci izbornih lista i predlaga─Źi kandidata ispunili svoju zakonsku obavezu, kao i mogu─çnost da veliki broj gra─Ĺana koje bi to zanimalo sazna ne┼íto o tro┼íkovima i izvorima finansiranja kampanje kojoj su bili izlo┼żeni prethodnih mesec i po dana.

Taj nedostatak je utoliko ve─çi kada se zna da ─çe daleko najve─çi deo te kampanje platiti sami ti gra─Ĺani, jer se iz bud┼żeta ove godine za predsedni─Źke i parlamentarne izbore distribuira rekordnih 15,7 miliona evra.

Ko je prekr┼íio zakonsku obavezu: Do dana izbora na sajtu Agencije je bilo objavljeno ukupno 93 preliminarna izve┼ítaja. Sedam se odnosi na predsedni─Źke izbore, pa se mo┼że zaklju─Źiti da su obavezu ispunili svi izuzev predlaga─Źa kandidata Mi┼íe Vaci─ça.

Za parlamentarne izbore je objavljeno 15 izve┼ítaja, a obavezu nisu ispunile liste ÔÇ×Muftijin amanetÔÇť (SPP), Alternativa za promene ÔÇô Albanska demokratska alternativaÔÇť, ÔÇ×Romska partijaÔÇť i ÔÇ×Ruski manjinski savezÔÇť. Za beogradske izbore nedostaje jedino lista ÔÇ×Ruskog manjinskog savezaÔÇť. Ostalih 60 izve┼ítaja se odnosi na izbore u drugim gradovima i op┼ítinama.

Koliko je prijavljeno tro┼íkova do sada: Zbirno posmatrano, za predsedni─Źke izbore su zaklju─Źno sa 18. (ili 19, u zavisnosti od tuma─Źenja) martom 2022, prijavljeni tro┼íkovi u visini od 104.710.992 dinara, to jest oko 880 hiljada evra, kao i prihodi od 111,889,644 dinara (oko 950 hiljada evra). Za skup┼ítinske izbore prijavljeno je 225.776.210 dinara (oko 1,9 miliona evra) tro┼íkova i za nijansu vi┼íe prihoda (251,042,803 dinara, oko 2,2 miliona evra).

Koji je udeo tro┼íkova kampanje poznat javnosti: Imaju─çi u vidu da je iz donacija prikupljeno i sa stalnih ra─Źuna bilo preneto oko 3,1 miliona evra (od ─Źega ─çe deo biti vra─çen nakon prijema bud┼żetskog novca), kao i ─Źinjenicu da stranke i grupe gra─Ĺana tradicionalno te┼że da pokriju ra─Źunima svaki dinar dobijenog bud┼żetskog novca, mo┼że se pretpostaviti da ─çe ukupni prijavljeni tro┼íkovi kampanje za republi─Źke izbore dosti─çi 18 miliona evra.

To dalje zna─Źi, da je iz objavljenih preliminarnih izve┼ítaja postalo poznato tek oko 15% ukupnih o─Źekivanih tro┼íkova izborne kampanje i da gra─Ĺani kojima su podaci o tro┼íkovima bili bitni za opredeljivanje na izborima nisu imali na raspolaganju ni pribli┼żno ta─Źne i potpune informacije, sve i da su ih sami tra┼żili i prona┼íli na sajtu Agencije.

Verodostojnost izve┼ítaja ÔÇô ukupni iznosi: Tako bi, na primer, gra─Ĺani mogli da zaklju─Źe da je kampanja SNS na obe vrste republi─Źkih izbora, u periodu od 15.2. do 18.3.2022, bila tek za nijansu skuplja od kampanje koju vodi SPS za parlamentarne izbore (104 naspram 93 miliona dinara), ┼íto je veoma daleko od stvarnog stanja kada se uzmu u obzir opa┼żene promotivne aktivnosti u kampanji. Ako bi se sudilo po ovim izve┼ítajima, u ukupnim tro┼íkovima kampanje je SNS u─Źestvovala sa svega 31%, dok je u stvarnosti procenat verovatno bio barem dvostruko ve─çi, SPS sa skoro 30%, Dveri sa 13%, koalicija Moramo sa 8,3%, DSS sa 3,8%, a manjinske SVM i SDA sa ─Źak 4,3, odnosno 3,4 procenata.

Reagovanje SNS: 1. aprila 2022. informativna slu┼żba SNS, verovatno reaguju─çi na procene pojedinih tro┼íkova kampanje koje je dan ranije iznela TS, saop┼ítila je da su ukupni izdaci politi─Źke kampanje ÔÇ×zaklju─Źno sa 31.3.2022.ÔÇť (poslednji dan kampanje) bili 339.877.618 dinara (oko 2,9 miliona evra). Prema procenama TS, vrednost TV reklama za ovu stranku sa obra─Źunatim popustima prema┼íuje 4 miliona evra. Stoga nije jasno da li je SNS iznela samo podatak o tro┼íkovima kampanje koji su pla─çeni do 31.3, ili samo tro┼íkove koji se odnose na jednu vrstu izbora (npr. parlamentarnih).

┼áta je prikazano od tro┼íkova TV reklama: Iskrivljenoj slici koja bi se stekla na osnovu preliminarnih izve┼ítaja najvi┼íe doprinosi to ┼íto je prijavljen veoma mali deo tro┼íkova TV reklama. Njihov udeo u preliminarnim izve┼ítajima je svega 16,09%, a na osnovu prethodnih iskustava se mo┼że o─Źekivati da ─çe u finalnim izve┼ítajima iznositi oko polovine ukupnih rashoda kampanje.

SNS se gotovo jedina reklamirala na TV stanicama prvih nedelja kampanje, ali je prijavila samo pla─çanja za oglase na B92, Prvoj i regionalnim TV stanicama, dok ogla┼íavanje na RTS, Pink i Happy, koje se tako─Ĺe dogodilo u periodu na koji se odnosi izve┼ítaj, nije navedeno. Zanimljivo je, me─Ĺutim, da je za razliku od SNS, SPS naveo tro┼íkove ogla┼íavanja na RTS, a sli─Źno su u─Źinili i predlaga─Źi kandidata Pono┼ía, Jovanovi─ça i Obradovi─ça.   

Bilbordi: ─îini se da su znatno bli┼że realnim prijavljeni tro┼íkovi zakupa bilborda u ovom periodu, gde je suma prema┼íila 400 hiljada evra. Me─Ĺutim, manje od ┬╝ ovako prijavljenih tro┼íkova odlazi na kampanje koje je vodila SNS, iako je u stvarnosti zastupljenost bilborda kandidata ove stranke bila natpolovi─Źna u prvim nedeljama kampanje. Bilbord kampanje u vrednosti od izme─Ĺu 40 i 50 hiljada evra prijavili su koalicija ÔÇ×MoramoÔÇť i ÔÇ×DveriÔÇť.

Javni doga─Ĺaji: SPS je prijavila najvi┼íe tro┼íkova u vezi sa organizacijom javnih doga─Ĺaja u kampanji (preko 20 miliona dinara). Za nijansu manje je prijavila SNS ÔÇô 12 miliona za predsedni─Źke izbore i 7 za parlamentarne.

Novac sa strana─Źkih ra─Źuna i prilozi: SNS je sa stalnog strana─Źkog ra─Źuna prenela za kampanje 174 miliona dinara. Iako se po Zakonu to tretira kao ÔÇ×finansiranje iz privatnih izvoraÔÇť, taj novac uglavnom poti─Źe iz bud┼żeta (novac koji je stranka dobila za finansiranje rada van kampanje, na osnovu zastupljenosti u Skup┼ítini). Upadljiv je izostanak prikupljanja priloga, iako je re─Ź o stranci koja ima daleko najve─çi broj ─Źlanova i koja se ranije obilato koristila ovim vidom finansiranja.

S druge strane, SPS je prijavila ─Źak 80 miliona dinara priloga fizi─Źkih lica i jo┼í 39 miliona dinara koji poti─Źu sa stalnog strana─Źkog ra─Źuna (odnosno bud┼żetskih dotacija za redovan rad). SRS, koja ve─ç du┼że od dve godine nije zastupljena u nacionalnom parlamentu i ne dobija zna─Źajne bud┼żetske dotacije, o─Źigledno ima sa─Źuvan novac od ranije, pa je prenela sa stalnog ra─Źuna 28,5 miliona dinara. Upola manje novca prenela je i utro┼íila SVM, a Koalicija Albanaca doline 4,4 miliona dinara.

Dobijene priloge su prijavili i DSS (oko 6,7 miliona dinara), liste koje su predvodili Marinika Tepi─ç (3,1 miliona) i Boris Tadi─ç (2,8 miliona), kao i Koalicija ÔÇ×MoramoÔÇť (2,7 miliona) i Dveri (1,4 miliona).

Bez prihoda?: Ni dinar prihoda po bilo kom osnovu nisu prijavili ÔÇ×ZavetniciÔÇť (─Źiji je tro┼íak kampanje do 18. marta navodno bio samo 45 hiljada dinara), koalicija ÔÇ×SuverenistiÔÇť (sa tro┼íkom od 7,3 miliona) i lista ÔÇ×Otete bebeÔÇť. Kod SDA je prihod bio zanemarljiv (81.000), a prijavljeni tro┼íkovi su dosegli ve─ç 11,4 miliona dinara. Zanimljivo je da pomenute liste i predlaga─Źi kandidata (izuzev SDA) nisu naveli ni neke tro┼íkove koji su kod drugih uobi─Źajeni i koji su morali nastati na samom po─Źetku kampanje ÔÇô overa potpisa. 

Istra┼żivanja i komunikacija: Od podataka koji se mogu navesti kao kuriozitet ili kao pitanje koje iziskuje provere izdvajamo veoma velike tro┼íkove istra┼żivanja javnog mnenja u izve┼ítaju ÔÇ×DveriÔÇť (skoro 4 miliona dinara) i odsustvo tro┼íkova komunikacije u izve┼ítajima DSS, Zavetnika i GG Ujedinjeni za Srbiju. 

Putni tro┼íkovi: Ako je verovati izve┼ítajima, najvi┼íe su na putovanja i obilaske Srbije utro┼íile Dveri ÔÇô oko 30 hiljada evra, to jest sedam puta vi┼íe nego sve druge liste i kandidati zajedno. Kako je ovo malo verovatno, ostaje pitanje da li je njihov tro┼íak preuveli─Źan ili je kod drugih partija izostavljen.

Overa potpisa: Razlike u ceni overe potpisa su ogromne ÔÇô od 27 hiljada dinara kod predsedni─Źke kandidatkinje Zavetnika, do 3,2 miliona dinara za kandidata SNS (i 1,5 milion za izbornu listu te stranke).

Internet i dru┼ítvene mre┼że: Ogla┼íavanje na internetu su prijavili jedino ÔÇ×SuverenistiÔÇť, SVM, ÔÇ×MoramoÔÇť i ÔÇ×DveriÔÇť, a ostale tro┼íkove ogla┼íavanja, gde mogu biti uklju─Źene i dru┼ítvene mre┼że (nije propisana posebna rubrika) prijavljuju UZS, ÔÇ×MoramoÔÇť, ÔÇ×DveriÔÇť i lista ÔÇ×Ajmo ljudiÔÇť. Ni dinar tro┼íka u izve┼ítajima za predsedni─Źke i parlamentarne izbore za internet nije prijavila SNS, iako je bila najzastupljenija i kod ovog vida ogla┼íavanja. ÔÇ×Ostali tro┼íkovi ogla┼íavanjaÔÇť ─Źine neobi─Źnu visoku stavku kod SDA Sand┼żaka ÔÇô 4,8 miliona dinara. S druge strane, na dru┼ítvenoj mre┼żi Facebook, su u istom periodu bile registrovani brojni oglasi kojim je promovisana SNS, Dveri, SVM i koalicija ÔÇ×MoramoÔÇť.

Novine i radio: Prijavljene investicije u ┼ítampanim medijima dostigle su 100 hiljada evra, a na radio stanicama skromnih 30 hiljada.

Op┼íti zaklju─Źci: Uvo─Ĺenje obaveze podno┼íenja preliminarnih izve┼ítaja o finansiranju kampanje unekoliko je pove─çalo transparentnost, ali na na─Źin koji ne ostvaruje ┼żeljeni cilj i koji mo┼że voditi pogre┼ínim zaklju─Źcima. Umesto da gra─Ĺani dobiju uvid u cenu kampanje pre odlu─Źivanja na izborima, ve─çina izve┼ítaja je postala javno dostupna tek popodne poslednjeg dana pred nastupanje izborne ti┼íine, tako da je svaka ozbiljna analiza ili diskusija o njima bila nemogu─ça. Ovakva situacija je nastala izme─Ĺu ostalog, usled tuma─Źenja zakonskih rokova na na─Źin koji je suprotan smislu uvo─Ĺenja ove obaveze. Izve┼ítaji prikazuju stanje finansija sa presekom na 15 dana pred izbore, do kada je pla─çen relativno mali deo tro┼íkova ÔÇô prema procenama TS u ovim izve┼ítajima se mogu na─çi podaci tek za oko 15% tro┼íkova kampanje koji ─çe na kraju biti prijavljeni. O─Źigledno je da su stranke koristile razli─Źitu metodologiju prilikom prikazivanja podataka u preliminarnim izve┼ítajima, prilikom prijavljivanja obaveza koje se pla─çaju odlo┼żeno, tako da ovi izve┼ítaji mogu dovesti do pogre┼ínih zaklju─Źaka o ceni kampanje pojedinih u─Źesnika izbora. Pored toga, velike razlike u visini pojedinih tro┼íkova, kao i odsustvo prijavljenih prihoda i rashoda kod nekih u─Źesnika izbora ve─ç sada dovode u pitanje ispravnost finansijskog izve┼ítavanja. Pet u─Źesnika republi─Źkih izbora izve┼ítaje uop┼íte nije podnelo, za ┼íta su propisane nov─Źane kazne. Agencija za spre─Źavanje korupcije jo┼í uvek nije javno saop┼ítila njihove nazive. Iako ne postoji zakonska obaveza da to u─Źini, objavljivanje ovih podataka, odmah nakon isteka roka, moglo je da pove─ça interesovanje javnosti za ovu zakonsku novinu i da pove─ça njene efekte.

Prezentaciju nalaza mo┼żete preuzeti┬ása sajta TS

Snimak konferencije za novinare mo┼żete pogledati na YT kanalu TS i na┬áYT kanalu Medija centra.