Građani koje zanima koliko partije troše na kampanju, i iz kojih izvora, i ove godine su ostali uskraćeni za te informacije. I pored novouvedene obaveze podnošenja preliminarnih izveštaja, na manje od 12 sati pre početka „izborne tišine“, još nisu objavljeni preliminarni izveštaji za devet podnosilaca izbornih lista i pet predsedničkih kandidata, a među njima je i SNS, koja je imala najveće troškove. Nije poznato da li nedostajući izveštaji nisu podneti u zakonskom roku (sedam dana pre dana izbora), ili samo još nisu objavljeni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije.
Prema procenama Transparentnosti, SNS je za svoju predsedničku i parlamentarnu kampanju samo na televizijama, ne računajući četiri poslednja dana, uložila oko 4 miliona evra, tri puta više nego svi drugi učesnici izbora zajedno. Situacija je slična i kada je reč o drugim vidovima oglašavanja.
Plaćeno oglašavanje, uz brojna gostovanja, najčešće u svojstvu aktuelnog predsednika države, uz aktivnosti sa promotivnim efektom, omogućile su predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću potpunu medijsku dominaciju. Zaključno sa 30. martom, Vučić je imao 15 promotivnih aktivnosti i 18 drugih aktivnosti koje imaju sličan efekat, četiri obraćanja javnosti u direktnim prenosima većine TV stanica, 16 gostovanja ili velikih televizijskih intervjua. Pored toga, pojedini mediji su njegove stranačke aktivnosti i ono što je tom prilikom govorio prenosili kao da su u pitanju regularne vesti, a ne izborna hronika. Zahvaljujući svemu tome, medijsko prisustvo Vučića je ostalo neokrnjeno i u periodu u kojem se uzdržavao od promotivnih aktivnosti, nakon što je proglasio „kraj funkcionerske kampanje“.
Aleksandar Vučić dominirao je i na naslovnim stranicama dnevnih listova. Za 45 dana pojavio se 308 puta, od toga 85% (263) u pozitivnom kontekstu. Drugi po broju pojavljivanja je Zdravko Ponoš sa 30, od toga 37% u pozitivnom tonu. Svi ostali pojedinačno imaju manje od 10 pojavljivanja, a gotovo sva su pozitivna.
Kada se posmatraju kandidati i liste zbirno, Vučić, javni funkcioneri i kandidati iz njegove stranke i sa njegove liste bili su 468 puta na naslovnim stranicama, 86% u pozitivnom tonu, a od toga 125 puta kao glavna tema. Ponoš i svi ostali sa liste „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ imali su 112 pojavljivanja, od toga više od dve trećine u negativnom tonu. Glavna tema bili su 35 puta, ogromnom većinom (30) kao negativci. Od ostalih, lista „Ajmo, ljudi“ imaju ukupno 21 pojavljivanje (86% pozitivno), lista „Moramo“ 20 (95% pozitivno) i SPS-JS-ZS – 19 (79% pozitivno). Sve druge liste i kandidati bili su manje od 10 puta na naslovnim stranicama.
Što se funkcionerske kampanje tiče, zaključno sa 27. martom, za uzorak koji obuhvata 26 funkcionera, bilo je 75% promotivnih aktivnosti više nego u istom periodu u prethodnoj, neizbornoj godini. Ako se posmatra deset najaktivnijih funkcionera, rast je 119%. Pojedinačni rekorderi su Goran Vesić sa 48 i Vanja Udovičić sa 42 promotivne aktivnosti. Sa stanovišta organizatora, funkcionerska kampanja je bila veoma uspešna, jer su ove aktivnosti funkcionera dobile zavidan prostor u informativnim emisijama.
Sve to pokazuje rečito da izmene zakona koje su preduzete pred ove izbore nisu dovele do rešavanja suštinskih problema, ni kada je reč o transparentnosti finansiranja kampanje, ni u pogledu ravnopravnosti učesnika na izborima. Umesto omogućavanja uvida u račune za finansiranje kampanje, kao što je TS predlagala, uvedeni su preliminarni izveštaji sa stanjem na 15 dana pred izbore, koji su pritom ostali nedostupni do nastupanja izborne tišine, a umesto ograničenja aktivnosti javnih funkcionera u kampanji, uvedeno je delimično ograničenje izveštavanja o pojedinim aktivnostima. Takođe, nije bio prihvaćen naš predlog da se, slično većini demokratskih zemalja, ograniče dozvoljeni ukupni izborni troškovi, tako da će građani i ovog puta platiti čak 15,7 miliona evra iz budžeta da bi ih stranke i kandidati ubedili da upravo za njih treba da glasaju.